Advokatska komora Srbije - Elektronska biblioteka
Zakon o javnom informisanju Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 36/98. I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Javno informisanje je slobodno.
Sloboda javnog informisanja je neprikosnovena i niko nema pravo da je nezakonito ograniči ili da prinudom utiče na rad javnih glasila.
O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud po hitnom postupku.
Član 2.
Javno informisanje se obavlja posredstvom javnih glasila i drugih sredstava javnog informisanja.
Javna glasila jesu štampa, radio i televizijske stanice i informativne agencije.
Štampu čine novine, časopisi, revije i druge publikacije.
Radio i televizijske stanice jesu javna glasila koja proizvode i emituju radio i televizijski program.
Informativne agencije jesu javna glasila koja prikupljaju, obrađuju i rasturaju informacije korisnicima.
Druga sredstva javnog informisanja jesu štampani, audio-vizuelni i ostali oblici proizvedenih i distribuiranih informacija namenjenih javnosti.
Član 3.
Javna glasila slobodna su da iznose činjenice i stavove o svemu o čemu građani imaju interes da budu obavešteni (u daljem tekstu: javne stvari).
Svako ima pravo da bude obavešten o javnim stvarima.
Član 4.
Javna glasila su dužna da istinito, pravovremeno i potpuno informišu javnost.
Objavljivanje neistina u javnim glasilima smatra se zloupotrebom slobode javnog informisanja.
Član 5.
Zabranjeno je objavljivanje informacija prikupljenih na protivpravan način (prislušnim uređajima, skrivenim kamerama i drugo).
Član 6.
Državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave dužni su da, pod jednakim uslovima, učine dostupnim javnim glasilima informacije iz svoje nadležnosti, osim podataka i dokumenata koji su zakonom ili drugim propisom ili aktom donetim u skladu sa zakonom, proglašeni za tajnu.
Član 7.
Javno informisanje ne podleže cenzuri.
Niko ne sme da ograničava slobodu javnog informisanja ni da ograniči slobodan protok stavova i mišljenja.
Član 8.
Niko ne sme na bilo koji način da sprečava javna glasila da dođu do saznanja o javnim stvarima.
Niko ne sme na bilo koji način da sprečava javna glasila da iznose činjenice i stavove o javnom informisanju.
Član 9.
Sva fizička i pravna lica imaju pravo da, pod jednakim uslovima, učestvuju u javnom informisanju.
Član 10.
Zabranjen je svaki monopol u oblasti javnog informisanja.
Zaštita od monopola obezbeđuje se zakonom.
Član 11.
U javnom informisanju mora se poštovati nepovredivost ljudskog dostojanstva i prava na privatni život čoveka.
Javno glasilo ne može objaviti ili reprodukovati informacije, članke ili podatke u kojima se vređaju čast i ugled lica, sadrže uvredljivi izrazi i nepristojne reči.
Ako javno glasilo objavi neistinitu informaciju kojom se narušava ugled ili interes pravnog ili fizičkog lica na koga se informacija odnosi, ili kojom se vređa čast ili integritet pojedinca, iznose ili prenose neistiniti navodi o njegovom životu, znanju, sposobnostima, ili na drugi način vređa njegovo dostojanstvo, to lice ima pravo na tužbu nadležnom sudu za naknadu štete protiv osnivača, odnosno izdavača javnog glasila, odgovornog urednika i autora informacije.
II. OSNIVANJE, REGISTRACIJA I PRESTANAK JAVNIH GLASILA
Član 12.
Javna glasila osnivaju se slobodno, uz prijavu organu državne uprave nadležnom za poslove informisanja (u daljem tekstu: nadležni organ).
Organizacije radija i televizije osnivaju se u skladu sa zakonom.
Član 13.
Javna glasila mogu osnivati i izdavati fizička i pravna lica, u skladu sa zakonom.
Strana fizička i pravna lica mogu osnivati i izdavati javna glasila pod uslovima utvrđenim saveznim zakonom.
Član 14.
Javno glasilo se osniva aktom o osnivanju.
Akt o osnivanju sadrži: ime, odnosno naziv i adresu osnivača i izdavača; naziv javnog glasila, izvor i način finansiranja javnog glasila, ime odgovornog urednika i ime lica ovlašćenog za zastupanje osnivača.
Aktom o osnivanju uređuju se odnosi između osnivača i odgovornog urednika javnog glasila.
Član 15.
Podaci o javnim glasilima upisuju se radi evidentiranja u registar javnih glasila (u daljem tekstu: registar).
U registar se upisuju sledeći podaci: naziv, odnosno lično ime i adresa osnivača javnog glasila, naziv i vrsta javnog glasila, izvor i način finansiranja, lično ime i prebivalište odgovornog urednika, odnosno lica ovlašćenog za zastupanje osnivača javnog glasila.
Za štampu se, pored podataka navedenih u stavu 2. ovog člana, upisuju i podaci o nazivu i sedištu izdavača i štamparije.
Za upis programa radija, televizije i informativnih agencija, pored podataka iz st. 2. i 3. ovog člana upisuju se i podaci o odgovarajućim dozvolama u skladu sa zakonom.
Nadležni organ bliže propisuje sadržaj registra.
Član 16.
U registar se ne mogu upisati dva javna glasila sa istim nazivom.
Član 17.
Javno glasilo može se izdavati, odnosno emitovati posle upisa u registar.
Član 18.
Prijavu za upis u registar javnih glasila podnosi lice ovlašćeno za zastupanje osnivača javnog glasila.
Uz prijavu za upis u registar prilažu se dokazi o podacima koji se upisuju u registar.
Prilozi uz prijavu za upis u registar su sledeći:
1) dokaz o identitetu osnivača javnog glasila;
2) osnivački akt javnog glasila;
3) dokaz o identitetu odgovornog urednika javnog glasila;
4) dokaz o identitetu izdavača javnog glasila;
5) dokaz o dozvoli za rad radio i televizijske stanice ili informativne agencije i drugi podaci o dozvolama u skladu sa zakonom.
Podzakonskim aktima ne može se naložiti podnošenje dodatnih priloga uz prijavu za upis u registar.
Član 19.
Nadležni organ dužan je da rešenje donese u roku od 15 dana od dana prijema prijave.
Ako nadležni organ ne donese rešenje o upisu ili odbijanju upisa u navedenom roku, smatra se da je upis izvršen.
Član 20.
Ako prijava ne sadrži sve potrebne priloge, nadležni organ nalaže podnosiocu prijave da u primerenom roku, koji ne može biti kraći od 15 dana, dostavi potrebne priloge.
Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne postupi po nalogu iz stava 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbija upis.
Rešenje o odbijanju upisa je konačno.
Član 21.
Osnivač javnog glasila dužan je da o svakoj promeni podataka koji se upisuju u registar obavesti nadležni organ u roku od sedam dana od dana nastale promene, radi upisa promene u registar.
Organ može naložiti osnivaču da dostavi podatke o promenama, u roku koji ne može biti kraći od sedam dana.
Ako osnivač ni u naknadno ostavljenom roku ne prijavi promene podataka koji se vode u registru, nadležni organ je ovlašćen da utvrdi promenu i izvrši njen upis.
Rešenje o upisu promene dostavlja se osnivaču i odgovornom uredniku javnog glasila.
Član 22.
Nadležni organ briše javno glasilo iz registra:
1) ako osnivač javnog glasila donese odluku o prestanku rada javnog glasila;
2) ako prestane da postoji osnivač javnog glasila, a osnivačka prava nisu preneta na drugog osnivača;
3) ako se javno glasilo ne izdaje, odnosno ne emituje duže od šest meseci neprekidno.
Nadležni organ je dužan da primerak rešenja o brisanju javnog glasila iz registra dostavi osnivaču javnog glasila koje se briše iz registra.
Rešenje o brisanju javnog glasila iz registra je konačno.
Član 23.
Ako nadležni organ utvrdi da su u prijavi ili prilozima navedeni netačni podaci, donosi rešenje kojim upis u registar poništava.
Rešenje o poništavanju upisa u registar je konačno.
Javno glasilo prestaje da radi po pravosnažnosti rešenja o poništaju upisa u registar.
III. IZDAVANJE JAVNIH GLASILA Član 24.
Izdavač javnog glasila jeste pravno i fizičko lice koje izdaje javno glasilo i u tom cilju obezbeđuje uslove za izdavanje, odnosno emitovanje programa javnog glasila.
Ako osnivač nije u isto vreme i izdavač javnog glasila, međusobna prava, obaveze i odgovornosti osnivača i izdavača utvrđuju se posebnim ugovorom.
Član 25.
Na svakom primerku štampe moraju biti naznačeni: ime, odnosno naziv i adresa osnivača, izdavača i štamparije, ime i prezime odgovornog urednika, kao i mesto i godina štampanja, odnosno umnožavanja.
U radio i televizijskom programu, na početku i na kraju emitovanja, moraju biti naznačeni: naziv radio i televizijske organizacije, naziv programa i ime i prezime odgovornog urednika.
Član 26.
Štampar može štampati i umnožavati novine, časopise, revije i druge publikacije tek kad raspolaže dokazom o njihovom upisu u evidenciju javnih glasila.
Štamparija, odnosno izdavač štampane stvari dužan je da, odmah po štampanju, dostavi po tri primerka nadležnom javnom tužiocu, nadležnom organu i Narodnoj biblioteci Srbije.
Član 27.
Javno glasilo ne može u celini ili delimično prenositi ni odloženo emitovati radio-televizijski program političko-propagandnog sadržaja na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji stranih radiodifuznih organizacija čiji su osnivači strane vlade ili njihove organizacije izuzev programa koji se emituju ili odloženo emituju na osnovu reciprociteta utvrđenog međudržavnim ugovorom.
Član 28.
Kad se informacija preuzima iz domaćeg ili stranog javnog glasila, mora se naznačiti javno glasilo iz koga je informacija preuzeta.
IV. ODGOVORNOST I OBAVEZE U JAVNOM INFORMISANJU
Član 29.
Javno glasilo ima odgovornog urednika.
Javno glasilo može imati posebnog odgovornog urednika za pojedina izdanja ili rubrike, odnosno pojedine programe radija i televizije.
Član 30.
Za istinitost date, odnosno objavljene informacije odgovoran je autor teksta, radio i televizijske emisije ili priloga, odgovorni urednik, izdavač i osnivač.
Član 31.
Zabranjeno je svako ponovno objavljivanje informacija koje su pravosnažnom presudom suda utvrđene kao krivična dela, osim kada se radi o objavljivanju pravosnažne sudske odluke po nalogu suda.
V. ČUVANJE TONSKOG I VIDEO ZAPISA I UVID U ZAPIS
Član 32.
Radiodifuzno javno glasilo dužno je da čuva tonske i video zapise informacija iz dnevnih emisija najmanje 15 dana od dana objavljivanja, odnosno 30 dana od dana objavljivanja informacije iz ostalih emisija.
Član 33.
Ako lice koje ima pravo iz čl. 38, 41. i 55. ovog zakona obavesti radiodifuzno javno glasilo da će zahtevati ostvarivanje svoga prava tužbom, tonski i video zapis moraju se čuvati 30 dana od dana isteka roka za podnošenje tužbe odnosno do pravosnažnog okončanja postupka.
Član 34.
Radiodifuzno javno glasilo dužno je da na zahtev lica iz člana 33. ovog zakona u roku određenom tim članom, da na uvid tonski i video zapis, bez odlaganja i bez naknade.
Član 35.
Javno glasilo pismeno obaveštava lice koje je podnelo zahtev za uvid u tonski, odnosno video zapis o mestu i vremenu kada može izvršiti uvid.
Uvid se vrši u radno vreme i u radnim prostorijama javnog glasila.
Javno glasilo je obavezno da licu iz stava 1. ovog člana odredi najmanje tri termina za vršenje uvida, između kojih razmak ne može biti kraći od 24 sata.
VI. OBJAVLJIVANJE SAOPŠTENJA HITNE PRIRODE
Član 36.
Odgovorni urednik javnog glasila dužan je da, na zahtev državnog organa, bez odlaganja i bez skraćivanja, objavi saopštenje o činjenicama čije je objavljivanje hitne prirode, a odnosi se na opasnost po život i zdravlje ljudi, njihovu imovinu ili odbranu i bezbednost.
VII. OBJAVLJIVANJE ODGOVORA I ISPRAVKI Član 37.
Odgovorni urednik javnog glasila dužan je da, bez naknade, objavi odgovor na objavljenu informaciju kojom se dopunjuju činjenice i podaci iz objavljene informacije.
Odgovor po obimu ne može biti duži od objavljene informacije.
Odgovor se mora objaviti bez izmena i dopuna, i to na istoj strani štampe, odnosno u istoj radio i televizijskoj emisiji u kojoj je bila objavljena informacija na koju se odgovor odnosi, i to u pravom, a najkasnije u drugom narednom broju štampe, odnosno prvoj, a najkasnije drugoj narednoj emisiji radio i televizijskog programa po prijemu odgovora.
Nije dozvoljeno da se istovremeno sa odgovorom objavljuje komentar odgovora na objavljenu informaciju.
Član 38.
Ako odgovorni urednik javnog glasila odbije da objavi odgovor, ili ako istovremeno objavi komenatar odgovora, podnosilac odgovora ima pravo na tužbu protiv odgovornog urednika javnog glasila nadležnom sudu na čijem je području sedište, odnosno prebivalište podnosioca odgovora.
Ako usvoji tužbeni zahtev, sud će rešenjem naložiti odgovornom uredniku javnog glasila da odgovor objavi na način utvrđen u članu 37. ovog zakona.
Nadležni sud dužan je da po tužbi donese odluku u roku od tri dana.
Član 39.
Odgovorni urednik javnog glasila dužan je da bez naknade objavi ispravku objavljene netačne informacije kojom se povređuje nečije pravo ili interes.
Ispravka se objavljuje bez izmena i dopuna, i to na istoj strani štampe, odnosno u istoj radio i televizijskoj emisiji u kojoj je bila objavljena informacija na koju se ispravka odnosi, i to u pravom, a najkasnije u drugom narednom broju štampe, odnosno u prvoj, a najkasnije u drugoj narednoj emisiji radio i televizijskog programa po prijemu ispravke.
Nije dozvoljeno da se istovremeno sa ispravkom objavljuje komenatar ispravke objavljene informacije.
Član 40.
Odgovorni urednik nije dužan da objavi ispravku:
1) ako se ispravka ne odnosi na informaciju zbog koje se zahteva objavljivanje ispravke, odnosno ako ne sadrži stvarne podatke u vezi sa navodima iznesenim u informaciji;
2) ako se ispravkom pobijaju navodi iz objavljene informacije čije je istinitost utvrđena pravosnažnim aktom nadležnog organa;
3) ako ispravku nije potpisalo ovlašćeno lice, odnosno ako pojedinac, kao podnosilac ispravke, nije potpisao ispravku i naveo broj lične karte i adresu stanovanja;
4) ako je ispravka nesrazmerno duža od informacije na koju se odnosi, a podnosilac odbije zahtev javnog glasila da ispravku skrati.
Član 41.
Ako odgovorni urednik javnog glasila odbije da objavi ispravku objavljene netačne informacije kojom se povređuje nečije pravo ili interes, ili je ne objavi na način i u roku predviđenim ovim zakonom, ili ako istovremeno objavi komentar ispravke, podnosilac ispravke ima pravo na tužbu protiv odgovornog urednika javnog glasila, nadležnom sudu na čijem je području sedište, odnosno prebivalište podnosioca ispravke.
Ako usvoji tužbeni zahtev iz stava 1. ovog člana, sud će rešenjem naložiti odgovornom uredniku javnog glasila da ispravku objavi na način utvrđen u članu 39. ovog zakona.
Nadležni sud je dužan da po tužbi donese odluku u roku od tri dana.
VIII. SPREČAVANJE RASTURANJA ŠTAMPE I ŠIRENJA INFORMACIJA U JAVNIM GLASILIMA I DRUGIM SREDSTVIMA JAVNOG INFORMISANJA Član 42.
Rasturanje štampe i drugih sredstava javnog informisanja može se sprečiti samo odlukom suda ako se utvrdi da se njima poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, kršenje zajamčenih sloboda i prava čoveka i građanina, odnosno izaziva nacionalna, rasna ili verska netrpeljivost i mržnja.
Nadležni javni tužilac predložiće donošenje rešenja o privremenom sprečavanju rasturanja štampe i drugih sredstava javnog informisanja ako utvrdi da ima osnova za pokretanje krivičnog postupka za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.
Rešenje o privremenom sprečavanju rasturanja štampe i drugih sredstava javnog informisanja donosi nadležni sud na predlog nadležnog javnog tužioca u roku od šest sati od prispeća predloga.
Član 43.
Nadležni sud je dužan da rešenje o privremenom sprečavanju rasturanja štampe i drugih sredstava javnog informisanja odmah dostavi osnivaču, odnosno izdavaču ili štampariji s nalogom da ne rastura štampu, odnosno ne širi informacije drugim sredstvima, do pravosnažnosti sudske odluke.
Sud nalaže nadležnom organu za unutrašnje poslove da sve primerke štampe, odnosno drugih sredstava javnog informisanja privremeno oduzme i dostavi sudskom depozitu, odnosno zapečati.
Član 44.
Po predlogu nadležnog javnog tužioca za sprečavanje rasturanja štampe i drugih sredstava javnog informisanja (u daljem tekstu: predlog), sud će održati pretres u roku od tri dana od dana prijema predloga.
U postupku po predlogu sud može održati pretres i doneti odluku i ako uredno pozvane stranke nisu došle na pretres, na šta će se stranke u pozivu za pretres izričito upozoriti.
Član 45.
Ako sud odbije predlog ili poništi rešenje o privremenom sprečavanju rasturanja štampe ili drugog sredstva javnog informisanja, odrediće da svi primerci štampe, odnosno drugih sredstava javnog informisanja koji su bili oduzeti, odnosno zapečaćeni, vrate, odnosno otpečate u roku od 12 sati.
Žalba nadležnog javnog tužioca protiv rešenja suda iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 46.
Ako sud odbije predlog, oštećena stranka ima pravo na naknadu štete zbog neosnovane privremene zabrane, koju ostvaruje kod nadležnog suda u parničnom postupku.
Član 47.
Rešenje po predlogu sud će doneti odmah po završenom pretresu i javno ga objaviti.
Rešenje se pismeno izrađuje i overeni prepis dostavlja strankama u postupku u roku od tri dana od dana objavljivanja.
Član 48.
Protiv rešenja prvostepenog suda kojim se odlučuje o predlogu javnog tužioca stranke mogu da izjave žalbu nadležnom drugostepenom sudu u roku od tri dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.
Žalba se ne dostavlja na odgovor.
Dozvoljenu i blagovremenu žalbu zajedno sa svim spisima prvostepeni sud će dostaviti drugostepenom sudu u roku od dva dana od dana prijema žalbe.
Drugostepeni sud može pozvati i saslušati stranke.
Drugostepeni sud je dužan da odluči o žalbi u roku od tri dana od dana prijema žalbe sa spisima.
Protiv rešenja drugostepenog suda žalba nije dopuštena.
Član 49.
U postupku po predlogu shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje krivični postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Član 50.
Odredbe ovog zakona o zabrani rasturanja štampe i drugih sredstava javnog informisanja i postupku shodno se primenjuju i na emisije radija i televizije i informacije koje emituju agencije.
IX. INFORMACIJA O ISHODU KRIVIČNOG POSTUPKA
Član 51.
Ako je javno glasilo objavilo da je protiv određenog lica pokrenut krivični postupak, to lice ima pravo, kada se postupak okonča, da od odgovornog urednika zahteva da objavi informaciju o pravosnažnom obustavljanju postupka, odbijanju optužbe odnosno oslobađanju od optužbe.
Član 52.
Zahtev se podnosi odgovornom uredniku u roku od 60 dana od dana pravosnažnog obustavljanja, odnosno okončanja krivičnog postupka.
Član 53.
Informacija se objavljuje u prvom broju, odnosno emisiji po prispeću zahteva za njeno objavljivanje.
Član 54.
Odgovorni urednik nije dužan da objavi informaciju ili deo informacije iz člana 51. ovog zakona;
1) ako informacija sadrži mišljenja i tvrdnje o činjenicama kojih nije bilo u prvobitnoj informaciji ili je deo informacije neistinit:
2) ako je sadržina informacije, odnosno dela informacije takva da se osnovano može pretpostaviti da bi njeno objavljivanje izazvalo zabranu rasturanja štampe, odnosno širenje informacije putem drugih javnih glasila, krivičnu ili prekršajnu odgovornost, ili građansko pravnu odgovornost prema trećim licima.
X. PRAVA LICA NA KOJA SE ODNOSI INFORMACIJA
Član 55.
Pisani zapis (pismo, dnevnik, zabeleška, digitalni zapis i slično), zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i slično) i zapis glasa (magnetofonski, gramofonski, digitalni i slično) lične prirode (u daljem tekstu: lični zapis), bez obzira na tehniku kojom je sačinjen ili kojom se može reprodukovati, ne sme se objaviti bez pristanka lica čije reči, lik, odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice.
Pristanak je potreban i za neposredno prenošenje lika ili glasa (putem televizije, radija i drugo).
Član 56.
Lični zapisi ne smeju se objaviti bez pristanka onoga kome su namenjeni odnosno onoga na koga se odnose, ako bi objavljivanjem bilo povređeno pravo na privatnost ili koje drugo pravo tog lica.
Član 57.
Ako je lice iz čl. 55. i 56. ovog zakona umrlo, pristanak daju naslednici, pravno lice čiji je umrli bio učesnik (član, organ, zaposleni) kada se lični zapis tiče njegovog učešća u pravnom licu, druga lica čija bi uspomena na umrlog mogla biti povređena objavljivanjem ličnog zapisa, kao i lice koje je za to odredio umrli.
Prestankom pravnog lica ne prestaje pravo učesnika pravnog lica koga se zapis tiče lično.
Član 58.
Smatra se da je pisani zapis, zapis lika i zapis glasa objavljen bez pristanka, ako je uvid u pisani zapis izvršen, odnosno zapis lika i zapis glasa sačinjen na nedopušten način.
Član 59.
Pristanak dat za jedno objavljivanje, za određeni način objavljivanja, odnosno za objavljivanje u određenom cilju, ne smatra se pristankom i za ponovljeno objavljivanje, za objavljivanje na drugi način, odnosno za objavljivanje za druge ciljeve.
Član 60.
Ako je lice zadržalo pravo da pristanak opozove, opozivom pristanak prestaje.
Lice ima pravo na opoziv i kada to pravo nije zadržano ako bi objavljivanje znatno naškodilo njegovim interesima.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, oštećeni ima pravo na naknadu štete prouzrokovane opozivanjem pristanka.
XI. NOVČANA NAKNADA ŠTETE
Član 61.
Kad sredstvo javnog informisanja objavi neistinitu informaciju kojom se narušava ugled ili interes pravnog ili fizičkog lica na koga se informacija odnosi, ili kojom se vređa čast ili integritet pojedinca, iznose ili prenose neistiniti navodi o njegovom životu, znanju i sposobnostima, ili na drugi način vređa njegovo dostojanstvo, to pravno ili fizičko lice ima pravo na tužbu nadležnom sudu za naknadu štete protiv osnivača, izdavača javnog glasila, odgovornog urednika i autora informacije.
Član 62.
Autor informacije odgovara za štetu nastalu objavljivanjem neistinite, nepotpune ili druge informacije čije je objavljivanje nedopušteno, ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.
Član 63.
Autor, odgovorni urednik, izdavač i osnivač ne odgovaraju za štetu ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz javne skupštinske rasprave ili javne rasprave u nekom skupštinskom telu ili materijala državnog organa ili ako je objavljena na zahtev nadležnog državnog organa kao saopštenje.
Član 64.
U sporovima iz člana 61. ovog zakona, sud odlučuje po hitnom postupku.
XII. NADZOR
Član 65.
Nadležni organ obavlja upravni nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Član 66.
Kada nadležni organ utvrdi da javno glasilo ne ispunjava uslove za početak rada, odnosno nastavljanje rada, ili se u svom radu ne pridržava zakona i drugih propisa, upozoriće pismenim putem javno glasilo i zahtevati otklanjanje uočenih nedostataka, a u slučajevima u kojima je uočeno krivično delo ili prekršaj predviđen zakonom podneće krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu, odnosno prijavu za prekršaj nadležnom organu za prekršaje.
XIII. KAZNENE ODREDBE
Član 67.
Za objavljivanje informacije kojom se poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, kršenje zajamčenih sloboda i prava čoveka i građanina, odnosno izaziva i nacionalna, rasna ili verska netrpeljivost i mržnja (član 42), kazniće se za prekršaj:
1) osnivač i izdavač - novčanom kaznom od 400.000 do 800.000 novih dinara;
2) odgovorno lice osnivača i izdavača i odgovorni urednik - novčanom kaznom od 100.000 do 400.000 novih dinara.
Član 68.
Za prenošenje i reemitovanje radio i televizijskih programa stranih radiodifuznih organizacija suprotno članu 27. ovog zakona, kazniće se za prekršaj:
1) osnivač i izdavač - novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 novih dinara;
2) odgovorni urednik i odgovorno lice osnivača i izdavača - novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 novih dinara.
Član 69.
Za zloupotrebu slobode javnog informisanja objavljivanjem neistine kojom se povređuje pravo ličnosti u sredstvima javnog informisanja iz čl. 4. i 11. ovog zakona kazniće se za prekršaj:
1) osnivač i izdavač - novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 novih dinara;
2) odgovorni urednik i odgovorno lice osnivača i izdavača - novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 novih dinara.
Član 70.
Novčanom kaznom od 40.000 do 100.000 novih dinara kazniće se za prekršaj:
1) ko nezakonito ograniči ili prinudom utiče na rad javnih glasila (član 1);
2) odgovorni urednik, ako javno glasilo objavi informaciju pribavljenu na protivpravan način (član 5);
3) osnivač i izdavač, ako započnu sa izdavanjem, odnosno emitovanjem javnog glasila pre upisa u registar (član 17) ili ako ne obaveste nadležni organ o promenama podataka (član 21) ili ako da netačne podatke za upis u registar ili ako objavljuje odnosno emituje javno glasilo pošto je prestalo pravo na njegovo dalje izdavanje, odnosno emitovanje (član 23);
4) osnivač i izdavač i odgovorni urednik, ako na svakom primerku štampe ili na špici najave ili odjave emisija na programu radija, televizije, ili novinskih agencija ne naznače propisane podatke (član 25);
5) odgovorni urednik, ako glasilo ne čuva tonski ili video zapis informacije u propisanom roku (član 32) ili ne izvrši obavezu produženog čuvanja zapisa (član 33) ili onemogući vršenje prava na uvid u zapis (član 35);
6) odgovorni urednik, ako ne objavi saopštenje državnog organa hitne prirode (član 36);
7) odgovorni urednik, ako u roku ne objavi odgovor (član 37) ili ispravku (član 39);
8) odgovorni urednik, ako na osnovu pravosnažne presude ne objavi odgovor (član 38) ili ispravku (član 41);
9) odgovorni urednik, ako objavi informacije o ishodu krivičnog postupka (čl. 51 - 54) ili objavi pisani zapis suprotno odredbama čl. 55 - 60. ovog zakona.
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana, novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 novih dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ako je on osnivač javnog glasila.
Član 71.
Novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 novih dinara kazniće se za prekršaj:
1) štampar ako štampa i umnožava štampane stvari bez dokaza o njihovom upisu u evidenciju javnih glasila (član 26);
2) odgovorni urednik, ako je informacija objavljena bez oznake javnog glasila iz koga je preuzeta (član 28);
3) odgovorni urednik, ako istovremeno sa odgovorom ili ispravkom objavi i komentar (čl. 37. i 39).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 novih dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ako je on osnivač javnog glasila.
Član 72.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje iz čl. 67. do 69. ovog zakona podnosi se prvostepenom organu za prekršaje nadležnom po mestu sedišta osnivača ili izdavača ili štampara. Nadležnost organa za prekršaje može se utvrditi i po mestu rasturanja štampe odnosno prijema radio-televizijskog programa.
Prvostepeni organ za prekršaje dužan je da u roku od 24 časa zakaže usmeni pretres.
Dostava poziva za usmeni pretres vrši se predajom licu ovlašćenom za prijem pismena ili radniku koji se zatekne u poslovnim prostorijama osnivača ili izdavača ili štampara. Ako se tako dostava ne može izvršiti, poziv se odmah pribija na vrata i time se smatra da je poziv uručen.
Ako se licu protiv koga je pokrenut prekršajni postupak ne može uručiti poziv na način iz prethodnog stava, objaviće se javni poziv putem nekog od sredstava javnog informisanja, čime se smatra da je dostava uredno izvršena.
Lice protiv koga je prekršajni postupak pokrenut dužno je da najkasnije do zaključenja usmenog pretresa pruži dokaz da je objavljena informacija istinita. Ako to lice na usmenom pretresu ne dokaže istinitost objavljene informacije, učinilo je prekršaj za koji se izriče propisana novčana kazna.
Ako zbog nedolaska iz bilo kog razloga na usmeni pretres okrivljeni ili njegov branilac, odnosno predstavnik okrivljenog pravnog lica, nisu dokazali istinitost objavljene informacije, organ za prekršaje u svakom slučaju i u njihovom odsustvu donosi odgovarajuće rešenje.
Organ za prekršaje dužan je da u roku od 24 časa od kada je izvršena dostava poziva okonča postupak.
Žalba protiv prvostepenog rešenja ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 73.
Rešenjem o prekršaju utvrđuje se rok za naplatu novčane kazne koji ne može biti duži od 24 časa od donošenja rešenja.
Dostavljanje rešenja o prekršaju vrši se na način propisan članom 72. st. 3. i 4. ovog zakona.
Ako novčana kazna ne bude plaćena u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja, niti se o njenom plaćanju pruži dokaz prvostepenom organu za prekršaje, naplata se vrši prinudnim putem.
Član 74.
Prinudna naplata od osnivača i izdavača vrši se prenosom sredstava sa njihovih računa u korist buxeta Republike Srbije.
Ukoliko osnivač ili izdavač na svojim računima ne raspolažu dovoljnim sredstvima vrši se plenidba njihovih osnovnih sredstava i ona se prodaju na javnoj licitaciji u roku od sedam dana od dana plenidbe.
Ukoliko zaplenjene stvari ne dosežu vrednost izrečene kazne pleni se i štampan materijal.
Sredstva ostvarena licitacionom prodajom, do visine izrečene kazne, uplaćuje se u buxet Republike Srbije.
Kod odgovornog urednika i odgovornog lica prinudna naplata vrši se prenosom sredstava sa ličnih računa u korist buxeta Republike Srbije.
Ukoliko sredstva na tim računima nisu dovoljna da pokriju visinu kazne vrši se plenidba njihove lične pokretne i nepokretne imovine i javnom licitacionom prodajom u roku od sedam dana obezbeđuju sredstva za naplatu kazne.
Sredstva ostvarena licitacionom prodajom, do visine izrečene kazne, uplaćuju se u buxet Republike Srbije.
XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 75.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnom informisanju ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 19/91) osim odredaba čl. 34. i 36. ovog zakona koje će prestati da važe danom stupanja na snagu odgovarajućeg saveznog zakona.
Član 76.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".