Advokatska komora Srbije - Elektronska biblioteka
Pravilnik o Stalnom izbranom sudu pri Privrednoj komori Jugoslavije Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SRJ", br. 60/97. I. OSNOVNE ODREDBE
1. Nadležnost
Član 1.
Stalni izbrani sud pri Privrednoj komori Jugoslavije (u daljem tekstu: Komora) odlučuje o privrednim sporovima između pravnih i fizičkih lica koja imaju sedište ili prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Privrednim sporovima smatraju se i:
1) sporovi iz ugovora o osnivanju preduzeća ili drugih oblika organizovanja;
2) sporovi iz ugovora o ulaganju sredstava pravnih ili fizičkih lica u domaće preduzeće ili drugi oblik organizovanja;
3) sporovi iz ugovora o koncesiji između domaćih pravnih, odnosno fizičkih lica;
4) sporovi iz ugovora o pravima intelektualne svojine (autorska i srodna prava i prava industrijske svojine), prava iz oblasti nelojalne konkurencije i sporovi o zaštiti firme;
5) sporovi koji se odnose na brodove i na plovidbu na moru i unutrašnjim vodama, sporovi na koje se primenjuje plovidbeno pravo (plovidbeni sporovi), osim sporova u prevozu putnika, kao i sporovi u kojima se primenjuje vazduhoplovno pravo;
6) sporovi o zakupu poslovnih prostorija.
2. Pojam i status
Član 2.
Stalni izbrani sud (u daljem tekstu: Arbitraža) jeste nezavisan organ i u svom odlučivanju je samostalan.
Sedište Arbitraže je u Beogradu.
Arbitraža ima svoj pečat koji glasi: Stalni izbrani sud pri Privrednoj komori Jugoslavije u Beogradu.
3. Ustrojstvo
Član 3.
Arbitraža obavlja poslove iz svoje nadležnosti preko Predsedništva, sekretara Arbitraže, arbitražnih veća i arbitara pojedinaca.
Predsedništvo Arbitraže sastoji se od predsednika, zamenika predsednika i sekretara Arbitraže.
Predsednika i zamenika predsednika Arbitraže bira i razrešava Skupština Komore na četiri godine, s tim što mogu biti ponovo birani.
4. Predsedništvo
Član 4.
Predsedništvo Arbitraže vrši nadzor nad radom Arbitraže, naročito u pogledu primene ovog pravilnika, konstatuje postojanje arbitražne klauzule, učestvuje u donošenju odluka o nadležnosti Arbitraže, odlučuje o izuzeću arbitara i veštaka i obavlja druge poslove koji su određeni ovim pravilnikom.
5. Sekretarijat i sekretar
Član 5.
Sekretarijatom Arbitraže rukovodi sekretar Arbitraže.
Sekretar Arbitraže obavlja poslove za koje je ovlašćen ovim pravilnikom i opštim aktom o organizaciji i radu stručne službe Komore.
Sekretar i ostali radnici Sekretarijata Arbitraže radnici su Komore.
Na dužnost sekretara Arbitraže raspoređuje se radnik Komore u skladu sa opštim aktima Komore, po pribavljenom mišljenju Predsedništva Arbitraže.
II. POSTUPAK POSREDOVANJA 1. Posredovanje Arbitraže
Član 6.
U svim slučajevima u kojima je Arbitraža nadležna za rešavanje sporova, svaka stranka, bez obzira na to da li je ugovorena nadležnost Arbitraže, može se obratiti radi posredovanja po odredbama ovog pravilnika za sporazumno rešavanje spora.
Postupak posredovanja je nezavisan od arbitražnog postupka. Ako postupak posredovanja ne uspe, ništa što je u toku tog postupka učinjeno i izjavljeno ne obavezuje stranke.
Pristanak na postupak posredovanja ne znači pristanak na nadležnost Arbitraže u slučaju neuspeha postupka za posredovanje.
3. Pokretanje postupka
Član 7.
Predlog za pokretanje postupka za posredovanje podnosi se pismeno Arbitraži.
Predlog može podneti jedna stranka ili obe stranke zajedno. U predlogu se izlaže činjenično stanje i gledište predlagača i podnose potrebne isprave i dokazi koji se odnose na spor.
Svaka stranka može u svako doba odustati od postupka za posredovanje.
U postupku za posredovanje stranke mogu učestvovati lično ili preko ovlašćenog punomoćnika.
3. Pokretanje postupka od jedne stranke
Član 8.
Ako je predlog za pokretanje postupka za posredovanje podnela jedna stranka, sekretar Arbitraže će o tome obavestiti protivnu stranku i pozvaće je da se u određenom roku izjasni da li prihvata predlog. Ako protivna stranka prihvati predlog, dužna je da u ostavljenom roku pismeno izloži činjenično stanje i svoje gledište, i podnese potrebne isprave i dokaze.
Ako protivna stranka u određenom roku ne odgovori ili ne prihvati predlog, sekretar Arbitraže će obavestiti predlagača da se postupak za posredovanje ne može sprovesti.
4. Komisija za posredovanje
Član 9.
Ako je protivna stranka prihvatila predlog za mirenje i ako su predlog stavile obe stranke, obrazovaće se Komisija za posredovanje.
Komisiju za posredovanje sačinjavaju po jedan predstavnik svake stranke i predsednik koga se liste arbitara imenuje predsednik Arbitraže, ako ga same stranke nisu sporazumno imenovale.
Stranke mogu imenovati svog predstavnika u Komisiji i predsednika Komisije sa liste arbitara i izvan te liste.
Ako stranke ne imenuju svoje predstavnike u predlogu, odnosno u odgovoru o prihvatanju predloga za posredovanje, sekretar Arbitraže će ih pozvati da to naknadno učine. Ako stranke to ne učine u naknadno određenom roku, članove Komisije će imenovati predsednik Arbitraže.
Stranke se mogu saglasiti da postupak za posredovanje izvrši predsednik Arbitraže, drugi član Predsedništva ili posrednik koga imenuje Predsedništvo Arbitraže sa liste arbitara.
5. Troškovi posredovanja
Član 10.
Pre početka postupka pred Komisijom za posredovanje, sekretar Arbitraže odrediće predujam za troškove postupka posredovanja, koji će u jednakim delovima položiti obe stranke.
Ako u naknadno određenom roku stranke ne polože predujam za postupak posredovanja, smatraće se da posredovanje nije uspelo.
6. Postupak posredovanja
Član 11.
Komisija za posredovanje ispitaće stavljene predloge, proučiće podnesene isprave i ostale dokaze i prikupiće potrebna obaveštenja. Na osnovu proučenog materijala, ona će podneti strankama svoj predlog za rešenje spora.
Stranke ne moraju da prihvate predlog Komisije.
7. Poravnanje
Član 12.
Poravnanje je zaključeno kada ga stranke potpišu. Ako su stranke odsutne, dostaviće im se poravnanje radi potpisa, sa upozorenjem da će se smatrati da posredovanje nije uspelo ako ga u roku od sedam dana od dana prijema ne potpišu i vrate Arbitraži.
Postignuto poravnanje u postupku posredovanja ima snagu poravnanja postignutog van Arbitraže.
8. Posledice neuspelog poravnanja
Član 13.
Članovi Komisije za posredovanje, kao i posrednik ne mogu biti izabrani za arbitre ako bi se o sporu po kome nije postignuto poravnanje raspravljalo pred Arbitražom.
9. Pretpostavljena volja stranaka
Član 14.
Potpisivanjem poravnanja smatra se da su stranke saglasne da eventualne sporove, koji bi nastali oko tumačenja ili oko prava i ovlašćenja iz poravnanja, rasprave u svemu po odredbama ovog pravilnika.
10. Poravnanje u vidu arbitražne odluke
Član 15.
Ako stranke saglasno predlože, poravnanje postignuto u postupku za posredovanje može se doneti u vidu arbitražne odluke.
III. NADLEŽNOST ARBITRAŽE 1. Pojam i zaključenje arbitražnog ugovora
Član 16.
Nadležnost Arbitraže može se zasnovati samo pismenim sporazumom (arbitražnim ugovorom) između stranaka. Taj sporazum se može zaključiti kako u pogledu određenog spora tako i u pogledu budućih sporova koji mogu proizići iz određenog pravnog odnosa.
Pod pismenim sporazumom podrazumevaju se i sporazumi o nadležnosti Arbitraže zaključeni razmenom pisama, telegrama i teleprinterskih saopštenja, telefaksom, kao i saglasnim izjavama stranaka datim na usmenoj raspravi i unesenim u zapisnik. Arbitražni ugovor je punovažno zaključen i kad je odredba o nadležnosti Arbitraže sadržana u opštim uslovima, ako su oni sastavni deo osnovnog pravnog posla.
Punomoćnik za zaključivanje arbitražnog ugovora mora imati specijalnu punomoć.
Stranke koje su ugovorile nadležnost Arbitraže prihvatile su time i odredbe ovog pravilnika.
2. Arbitražno veće i arbitar pojedinac
Član 17.
Spor raspravlja arbitražno veće ili arbitar pojedinac.
Kod sporova male vrednosti predsednik Arbitraže može da odredi arbitra pojedinca ako se stranke tome ne protive.
3. Nadležnost Arbitraže
Član 18.
Stranke mogu osporiti nadležnost Arbitraže stavljanjem prigovora u odgovoru na tužbu. Ako na tužbu nije odgovoreno, prigovor se mora staviti pre upuštanja u raspravljanje o samoj stvari.
Arbitražno veće i arbitri pojedinci paze po službenoj dužnosti u toku celog postupka da li je u pitanju spor iz nadležnosti Arbitraže.
4. Utvrđivanje postojanja arbitražnog ugovora
Član 19.
Ako tužena strana ospori postojanje arbitražne klauzule ili ne odgovori na tužbu, Predsedništvo Arbitraže utvrđuje da li arbitražna klauzula materijalno postoji.
Kad Predsedništvo utvrdi materijalno postojanje arbitražne klauzule, postupak će se nastaviti i ako druga strana odbije da učestvuje u njemu. Ako je arbitražna klauzula osporena, odluku o nadležnosti Arbitraže donosi prošireno veće.
Ako Predsedništvo utvrdi da u ispravama koje je tužilac podneo nije sadržan sporazum o nadležnosti Arbitraže, Sekretarijat Arbitraže će tuženu stranu pozvati da se u roku od 30 dana od dana prijema poziva izjasni da li prihvata nadležnost Arbitraže. Ako tužena strana ne odgovori ili odbije da prihvati nadležnost, Sekretarijat Arbitraže obavestiće tužilačku stranu da po tužbi ne može postupiti.
5. Odlučivanje po prigovoru nenadležnosti
Član 20.
Ako je prigovor nenadležnosti istaknut u odgovoru na tužbu ili u nekom drugom pripremnom podnesku pre rasprave, rasprava će se održati pred proširenim većem po istaknutom prigovoru.
U sastav proširenog veća ulaze članovi arbitražnog veća, arbitar pojedinac, predsednik i jedan član Predsedništva Arbitraže.
U slučaju sprečenosti, predsednik Arbitraže će odrediti svog zamenika prvenstveno iz redova članova Predsedništva, a može i sa liste arbitara.
6. Isticanje prigovora nenadležnosti na ročištu Član 21.
Ako je prigovor nenadležnosti istaknut na raspravi pre upuštanja u raspravljanje o glavnoj stvari, arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac će sprovesti postupak i po zaključenju rasprave odlučivanje o nadležnosti izneće se na nejavnu sednicu proširenog veća.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, arbitražno veće može istovremeno odlučiti da se pitanje o nadležnosti spoji sa glavnim predmetom. Ako je tako odlučeno, održaće se prethodno nejavna sednica proširenog veća radi rešavanja osporene nadležnosti. Ako se Arbitraža oglasi nadležnom, arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac preći će na odlučivanje o glavnoj stvari.
7. Upuštanje u raspravljanje o tužbenom zahtevu
Član 22.
Ako je odgovor na tužbu dat bez stavljanja prigovora nenadležnosti, ili se stranke bez datog odgovora na tužbu upuste u raspravljanje o samoj stvari, smatraće se da su time saglasno prihvatile nadležnost Arbitraže i da su se odrekle korišćenja prava prigovora kako u daljem toku arbitražnog postupka tako i u toku eventualnog postupka pred redovnim sudom.
8. Isključivanje nadležnosti
Član 23.
Arbitraža će isključiti svoju nadležnosti i ako arbitražni sporazum sadrži odredbe koje nisu u skladu sa nadležnostima Arbitraže i odredbama ovog pravilnika. Odluku o tome pre zakazane rasprave donosi Predsedništvo Arbitraže, a po zakazanoj raspravi - prošireno veće.
9. Ovlašćenja Arbitraže i autonomnost ugovora
Član 24.
Stranke su saglasne da su ugovarajući nadležnost Arbitraže ovlastile arbitre da rasprave sve sporove koji bi proistekli iz ugovora na koji se odnosi arbitražni sporazum, kako u pogledu tumačenja i ispunjenja tako i u pogledu raskida ili ništavosti tog ugovora, kao i da odluče o svojoj nadležnosti i postojanju i valjanosti arbitražnog ugovora.
Ništavost ili nepostojanje osnovnog posla ne povlači za sobom ništavost arbitražnog ugovora.
10. Pokretanje sudskog spora
Član 25.
Poveden sudski spor radi utvrđivanja pravilnosti odluke o blagovremenosti i osnovanosti stavljenog prigovora, kao i poveden spor radi dokazivanja nepunovažnosti arbitražnog ugovora ne zaustavljaju arbitražni postupak.
11. Troškovi postupka kad je Arbitraža nenadležna
Član 26.
Ako Arbitraža ne prihvati nadležnost, stranka koja je tražila pokretanje arbitražnog postupka dužna je da protivnoj stranci, na njen zahtev podnesen pre donošenja odluke o nadležnosti, naknadi troškove odmerene prilikom odlučivanja o nadležnosti.
IV. POKRETANJE ARBITRAŽNOG POSTUPKA 1. Tužba
Član 27.
Stranka koja želi da koristi uslugu Arbitraže upućuje Sekretarijatu Arbitraže pismenu tužbu, u pet primeraka.
Tužba mora biti razumljiva i mora sadržavati sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti. Ona naročito mora da sadrži: označenje Arbitraže, ime i prebivalište, odnosno firmu i sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika, ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca.
Tužilac je dužan da uz tužbu podnese dokaz o postojanju arbitražnog ugovora na kome zasniva nadležnost Arbitraže.
Tužba treba da sadrži određeni zahtev u pogledu glavnih stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak.
Tužilac u tužbi može imenovati arbitra.
2. Odgovor na tužbu
Član 28.
Tuženi može da podnese odgovor u roku od 30 dana od dana prijema tužbe.
U odgovoru tuženi će se izjasniti o tužbenom zahtevu i izneti svoju odbranu, sa odgovarajućim ispravama u originalu, fotokopiji ili prepisu, čiju tačnost može i sam overiti.
Istovremeno, tuženi može izabrati arbitra.
Ako tuženi ne odgovori na tužbu ili odbije da uzme učešće u arbitražnom postupku, sa arbitražnim postupkom će se nastaviti po odredbama ovog pravilnika.
3. Podnesci stranaka
Član 29.
Tužba, odgovor na tužbu i podnesci sa svojim prilozima podnose se u tri primerka za Arbitražu i u jednom primerku za svaku protivnu stranku. Ako se ne dostavi dovoljan broj primeraka, sekretar Arbitraže će pozvati stranku da u određenom roku dostavi i ostale primerke. Ako stranka ni u naknadnom roku ne postupi po tom pozivu, tužba će biti odbačena kao neuredna, a podnesci će se smatrati kao da nisu podneseni.
4. Protivtužba
Član 30.
Tuženi može do zaključenja rasprave podneti protivtužbu ako zahtev protivtužbe proističe iz istog pravnog osnova. Odredbe čl. 27, 28. i 29. ovog pravilnika shodno se primenjuju i na protivtužbu.
Protivtužba se smatra posebnom tužbom i arbitražno veće može doneti odluku o spajanju parnica.
V. IZBOR ARBITARA 1. Arbitar pojedinac i arbitražno veće
Član 31.
Ako je vrednost spora veća od dinarske protivvrednosti 10.000 SAD dolara na dan pokretanja spora, spor raspravlja arbitražno veće, a sporove manje vrednosti – arbitri pojedinci.
Arbitri se biraju sa liste arbitara koju utvrđuje Skupština Komore.
Prilikom izbora arbitara, stranke su dužne da odmah izaberu i njihove zamenike, koji će, u slučaju sprečenosti izabranog arbitra, nastaviti arbitražni postupak.
2. Izbor arbitra
Član 32.
Predsednik arbitražnog veća i arbitar pojedinac biraju se sa liste arbitara Arbitraže.
Stranke saglasno biraju arbitra pojedinca najdocnije do isteka roka za odgovor na tužbu, a izabrani arbitri biraju predsednika veća u roku od 15 dana od dana prijema izveštaja o svom izboru.
3. Ovlašćenje predsednika Arbitraže
Član 33.
Ako tužilac prilikom podnošenja tužbe ne izabere arbitra ili to ne učini tuženi u odgovoru na tužbu, predsednik Arbitraže će sa liste arbitara imenovati arbitra.
Predsednik Arbitraže će imenovati:
1) predsednika arbitražnog veća ako se arbitri ne slože oko njegovog izbora;
2) arbitra pojedinca ako ga stranke saglasno ne izaberu;
3) arbitra ako suparničari ne izaberu zajedničkog arbitra prilikom podnošenja tužbe, odnosno odgovora na tužbu.
Ako je arbitra koji je sprečen da vrši svoje funkcije imenovao predsednik Arbitraže on će na njegovo mesto imenovati drugog arbitra.
O imenovanju iz stava 2. ovog člana sekretar Arbitraže će obavestiti stranke.
4. Zamena arbitara
Član 34.
Ako arbitar ili njegov zamenik za vreme mandata budu sprečeni u vršenju svojih funkcija, stranka koja ih je izabrala izabraće drugog arbitra i njegovog zamenika najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema poziva sekretara Arbitraže, a ako to ne učini, arbitra i njegovog zamenika imenovaće predsednik Arbitraže.
VI. IZUZEĆE ARBITARA I VEŠTAKA Uslovi i odluka o izuzeću
Član 35.
Arbitar i veštak će se izuzeti pod uslovima za izuzeće utvrđenim Zakonom o parničnom postupku ili ako obe stranke to saglasno zatraže.
Odluku o izuzeću donosi Predsedništvo Arbitraže.
VII. ARBITRAŽNI POSTUPAK
1. Primena Zakona o parničnom postupku
Član 36.
Na postupak pred Arbitražom primenjuju se odredbe ovog pravilnika. Ako ovaj pravilnik ne sadrži odredbu koja se odnosi na pitanje koje se postavlja, primeniće se odredbe Zakona o parničnom postupku ako su u skladu s nadležnostima i načelima Arbitraže.
2. Izvođenje dokaza
Član 37.
Po predlogu stranaka, arbitri odlučuju koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja činjenica bitnih za donošenje arbitražne odluke. Arbitri mogu imenovati jednog ili više veštaka radi davanja stručnog mišljenja.
3. Dostavljanje
Član 38.
Dostavljanje poziva i drugih pismena strankama u toku postupka vrši se preporučenim pismom, uz povratnu potvrdu o prijemu.
Smatra se da je dostavljanje punovažno izvršeno kad ga stranka ili njen punomoćnik primi ili kad su ga mogli primiti ako je punovažno izvršeno.
Odbijanje prijema pošiljke ili propuštanje njenog podizanja ako je o prispeću pošiljke stranka obaveštena smatra se da je dostavljanje punovažno izvršeno.
Dostavljanje pismena vrši se direktno stranci ako je punomoćnik stranke lice koje je kod nje zaposleno.
Ako su stranke odredile svoje punomoćnike, svi pozivi i pismena se upućuju na adresu punomoćnika. Ako stranka ima više punomoćnika, dovoljno je da se poziv ili pismeno dostavi jednom punomoćniku.
Dostavljanje će se izvršiti stranci ako prvi pokušaj dostavljanja njenom punomoćniku ostane bez uspeha.
4. Neodazivanje stranaka
Član 39.
Ako uredno pozvana stranka ne odgovori na tužbu, ili poziv ili odbije da uzme učešće u arbitražnom postupku, arbitražni postupak se nastavlja prema odredbama ovog pravilnika.
5. Usmena rasprava
Član 40.
Rasprava je nejavna, osim ako stranke drukčije ne odluče.
Raspravljanje je, po pravilu, usmeno.
Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac ovlašćen je da ceni da li treba održati i usmenu raspravu. Ako ni jedna stranka po pozivu u određenom roku ne zatraži održavanje rasprave, odluka će se doneti na osnovu spisa.
Raspravom rukovodi predsednik arbitražnog veća ili arbitar pojedinac.
6. Zakazivanje i mesto održavanja usmene rasprave
Član 41.
Raspravu zakazuje sekretar Arbitraže u sporazumu sa arbitrima.
Predsednik arbitražnog veća ili arbitar pojedinac ovlašćen je da odloži raspravu ako za to postoje opravdani razlozi.
Arbitri zasedaju u sedištu Arbitraže, a po saglasnom predlogu stranaka ili po odluci arbitara, uz saglasnost stranaka, mogu zasedati i van sedišta Arbitraže.
7. Izostanak jedne ili obe stranke
Član 42.
U slučaju izostanka uredno pozvane stranke arbitražni postupak se nastavlja po odredbama ovog pravilnika.
Ako jedna ili obe stranke, iako su uredno pozvane, ne dođu na usmenu raspravu, arbitri, pošto utvrde da su stranke uredno pozvane na usmenu raspravu i da nemaju opravdanih razloga za odsustvo, mogu pristupiti raspravljanju spora kao da su stranke prisutne. U tom slučaju presuda po izostanku se ne može doneti niti postupak može mirovati.
8. Zapisnik sa ročišta
Član 43.
Na raspravi se vodi zapisnik. Zapisnik potpisuje predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac, stranke, odnosno njihovi punomoćnici i zapisničar. Ako jedna stranka odbije da potpiše zapisnik, predsednik arbitražnog veća ili arbitar pojedinac će to konstatovati u zapisniku.
Sekretar Arbitraže imenuje zapisničara koji ne mora biti radnik Komore.
9. Rokovi
Član 44.
Ako ovim pravilnikom nisu predviđeni rokovi za izvršavanje pojedinih radnji, rokove će odrediti arbitri ili sekretar Arbitraže u saglasnosti sa predsednikom arbitražnog veća, odnosno arbitrom pojedincem.
Rokovi iz stava 1. ovog člana mogu se produžiti po saglasnom predlogu stranaka, a u ostalim slučajevima - po odluci sekretara Arbitraže ili arbitražnog veća, odnosno arbitra pojedinca.
10. Dostavljanje podneska
Član 45.
Sekretar Arbitraže ili predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac može naložiti da stranke dostave jedna drugoj podneske, s tim da Arbitraži dostave potreban broj primeraka, kao i dokaze da je podnesak dostavljen.
11. Svedoci i veštaci
Član 46.
Arbitražno veće može odlučiti da saslušanje svedoka ili veštaka izvrši predsednik arbitražnog veća ili jedan od arbitara.
Arbitražno veće može odlučiti i da svedok ili veštak predaju svoju pismenu izjavu, s tim da svoj potpis prethodno overe kod nadležnog organa za overavanje isprava.
12. Punomoćnici stranaka i njihova ovlašćenja
Član 47.
Na raspravama mogu učestvovati ovlašćeni punomoćnici stranaka, a stranke i njihovi punomoćnici mogu imati svoje pomagače.
Punomoćnici stranaka su ovlašćeni da za svoje vlastodavce izaberu arbitre i njihove zamenike.
13. Umešači
Član 48.
Mešanje u parnicu će se dozvoliti ako je umešač vezan arbitražnom klauzulom ili ako se obe stranke i umešač slože u tom pogledu.
14. Obaveštenje o parnici
Član 49.
Ako jedna od stranaka treba da obavesti treće lice o arbitražnom postupku, ona to može učiniti sve do zaključenja rasprave, podneskom preko Arbitraže.
15. Ponavljanje postupka
Član 50. Ponavljanje arbitražnog postupka pred Arbitražom nije dozvoljeno.
VIII. ARBITRAŽNA ODLUKA 1. Donošenje
Član 51.
Arbitražna odluka se donosi posle zaključenja rasprave, na nejavnoj sednici.
2. Glasanje
Član 52.
Arbitražna odluka se donosi većinom glasova, a ako nema većine, odlučuje glas predsednika arbitražnog veća.
3. Sadržina odluke
Član 53.
Pismeno izrađena odluka mora imati uvod, izreku i obrazloženje.
Uvode odluke sadrži: naziv Arbitraže, ime i prezime predsednika i članova arbitražnog veća, odnosno arbitra pojedinca, ime i prezime stranaka, odnosno firmu i prebivalište ili sedište stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika, kratko označenje predmeta spora, dan zaključenja glavne rasprave, naznačenje stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika, kao i dan kad je odluka donesena.
Izreka odluke sadrži odluku Arbitraže o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja.
U obrazloženju Arbitraža će izložiti zahtev stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je Arbitraža zasnovala odluku.
Odluka ne mora biti činjenično i pravno obrazložena ako su stranke izjavile da to ne traže.
Odluka se može objaviti samo uz pristanak stranaka.
4. Paricioni rok
Član 54.
Pismena odluka naročito mora da sadrži rok u kome će se odluka izvršiti. Dužinu tog roka određuje arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac, prema okolnostima slučaja.
5. Potpisivanje odluke
Član 55.
Izvornik i sve prepise arbitražne odluke potpisuju svi arbitri. Arbitražna odluka važi i kad jedan od arbitara odbije da je potpiše ako je odluku potpisala većina arbitara i u njoj konstatovano uskraćivanje potpisa.
6. Primena prava
Član 56.
Arbitri cene činjenice po slobodnom uverenju i donose arbitražnu odluku na osnovu propisa, trgovinskih običaja i uzansi.
Po saglasnom predlogu stranaka arbitri mogu da odluče i primenom principa pravičnosti, držeći se osnovnih načela jugoslovenskog prava, trgovinskih običaja i uzansi.
Arbitražnom odlukom će se utvrditi troškovi spora koje snose stranke.
7. Konačnost odluke
Član 57.
Arbitražna odluka je konačna i protiv nje nije dozvoljena žalba.
Arbitražna odluka ima prema strankama snagu pravosnažne i izvršne presude.
Prihvatanjem nadležnosti Arbitraže stranke se obavezuju da će njenu odluku dobrovoljno izvršiti. U suprotnom, izvršenje se može tražiti preko nadležnog suda. Po donošenju arbitražne odluke predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac može ispravljati i eventualne tehničke i računske greške.
8. Izrada odluke
Član 58.
Arbitražnu odluku izrađuje predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac.
Otpravak odluke dostaviće se strankama u roku od 60 dana od nejavne sednice na kojoj je odluka donesena.
9. Izvršnost odluke i njeno čuvanje
Član 59.
Potvrdu o izvršnosti arbitražne odluke stavlja sekretar Arbitraže. Izvornik i spisi se čuvaju kod Arbitraže, pri čemu se primenjuju propisi o čuvanju arhivske građe.
IX. ARBITRAŽNI TROŠKOVI Određivanje i uplata arbitražnih troškova
Član 60.
Prilikom podnošenja tužbe ili protivtužbe stranka je dužna da uplati Komori na ime troškova Arbitraže iznos koji, u granicama propisanim Tarifom, odredi sekretar Arbitraže.
Ako se u toku daljeg postupka pokaže da je prvobitno određeni iznos nedovoljan, predsednik Arbitraže doneće zaključak kojim će se naložiti stranci da uplati naknadni iznos.
Za izdatke koji budu nastali povodom predloga neke od stranaka u vezi sa vršenjem pojedinih procesnih radnji, kao što su izvođenje dokaza saslušanjem svedoka i veštaka ili održavanjem rasprave van sedišta Arbitraže i dr., potreban iznos uplaćuje unapred stranka koja je podnela predlog. Ako su izdaci nastali povodom procesnih radnji čije je izvođenje naložilo arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac, oni će odrediti koja stranka i koliki iznos treba da uplati.
Ako arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac ne odredi iznos troškova, određuje ih sekretar Arbitraže u sporazumu s predsednikom arbitražnog veća, odnosno arbitrom pojedincem.
Ako stranka ne postupi po naknadnom pozivu da uplati troškove za tužbu ili protivtužbu, Arbitraža će tužbu, odnosno protivtužbu odbaciti.
X. NAKNADA ARBITRIMA
1. Pokrivanje troškova
Član 61.
Naknade arbitrima i drugim licima u arbitražnom postupku pokrivaju se iz uplaćenih troškova arbitraže.
Eventualne troškove čiji je iznos veći od uplaćenih troškova propisanih Tarifom snosi Komora.
2. Utvrđivanje Tarife troškova
Član 62.
Tarifu troškova Stalnog izbranog suda utvrđuje Upravni odbor Komore na predlog Predsedništva Arbitraže.
3. Naknade arbitrima i članovima Predsedništva
Član 63.
Naknade predsedniku, potpredsedniku i članovima Predsedništva Arbitraže i naknade za rad arbitrima i drugim saradnicima i učesnicima u arbitražnom postupku određuju se Tarifom koju utvrđuje Upravni odbor Komore na predlog Predsedništva Arbitraže.
XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE 1. Primena ranijeg pravilnika
Član 64.
Stranka ima pravo da zahteva da se u sporu primeni pravilnik koji je bio na snazi na dan zaključenja ugovora o arbitraži.
2. Prestanak važenja ranijeg pravilnika
Član 65.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o Stalnom izbranom sudu pri Privrednoj komori Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 87/93).
3. Stupanje na snagu
Član 66.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".