NENAD DŽELEBDŽIĆ, advokat u Beogradu

I

Član 13.

(1) Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca, koga sam izabere iz reda advokata.

(2) Okrivljeni ima pravo da njegovom saslušanju prisustvuje branilac.

(3) Pre prvog saslušanja, okrivljeni će se poučiti o pravu da uzme branioca i da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju. On će se upozoriti da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz.

(4) Ako okrivljeni sam ne uzme branioca, sud će postaviti okrivljenom branioca kad je to određeno ovim zakonikom.

(5) Okrivljenom se mora osigurati dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane.

(6) Osumnjičeni ima pravo na branioca u skladu sa ovim zakonikom.

IZUZEĆE

Član 40.

Sudija ili sudija-porotnik ne može vršiti sudijske dužnosti:

(1) ako je oštećen krivičnim delom;

2) ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tužilac, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;

3) ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tužiocem ili oštećenim u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika;

4) ako je u istom krivičnom predmetu vršio istražne radnje ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac,zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak;

5) ako je u istom predmetu učestvovao u donošenju odluke nižeg suda ili ako je u istom sudu učestvovao u donošenju odluke koja se pobija žalbom;

6) ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Član 42.

Izuzeće mogu tražiti stranke i branilac.

(2) Zahtev za izuzeće sudije ili sudije porotnika stranke i branilac mogu podneti do početka glavnog pretresa, a ako su za razlog izuzeća saznale docnije, zahtev podnose odmah po saznanju.

(3) Zahtev za izuzeće predsednika suda iz razloga propisanih u članu 40. tačka 6, stranke i branilac mogu podneti najkasnije u roku od pet dana od dana prijema poziva za glavni pretres.

(4) Zahtev za izuzeće sudije višeg suda stranke i branilac mogu podneti u žalbi ili u odgovoru na žalbu.

(5) Stranke i branilac mogu tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije ili sudije-porotnika koji u predmetu postupa.

(6) Stranke i branilac dužni su da u zahtevu navedu okolnosti zbog kojih smatraju da postoji neki od zakonskih osnova za izuzeće. U zahtevu se ne mogu ponovo navoditi razlozi koji su isticani u ranijem zahtevu za izuzeće koji je odbijen.

Član 61.

(1) Kad državni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje. Ovako će postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka državnog tužioca od gonjenja.

(2) Oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava l. ovog člana.

(3) Ako je državni tužilac odustao od optužnice, oštećeni može, preuzimajući gonjenje, ostati pri podignutoj optužnici ili podići novu.

(4) Oštećeni koji nije obavešten da državni tužilac nije preduzeo gonjenje ili da je odustao od gonjenja, može svoju izjavu da preduzima ili nastavlja postupak dati pred nadležnim sudom u roku od tri meseca od dana kad je državni tužilac odbacio prijavu, odnosno od dana kad je doneseno rešenje o obustavi postupka.

(5) Kad državni tužilac, odnosno sud obaveštava oštećenog da može preduzeti gonjenje, dostaviće mu i pouku koje radnje može preduzeti radi ostvarivanja ovog prava.

(6) Ako oštećeni kao tužilac umre u toku trajanja roka za preduzimanje gonjenja ili u toku trajanja postupka, njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća i sestre mogu u roku od tri meseca od dana njegove smrti preduzeti gonjenje, odnosno dati izjavu da postupak nastavljaju.

(7) Rešenje o obustavi postupka zbog odustanka državnog tužioca od gonjenja stupa na pravnu snagu po isteku rokova iz st. 2, i 4. ovog člana.

Glava VI

BRANILAC

Član 68.

(1) Okrivljeni može imati branioca u toku celog krivičnog postupku.

(2) Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac usvojenik, brat, sestra i hranilac, kao i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici.

(3) Za branioca se može uzeti samo advokat, a njega može zameniti advokatski pripravnik, ako se postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju do pet godina. Pred Saveznim i republičkim vrhovnim sudom branilac može biti samo advokat.

(4) Branilac je dužan da podnese punomoćje organu pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje na zapisnik kod organa pred kojim se vodi postupak.

Član 69.

(1) Više okrivljenih mogu imati zajedničkog branioca samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane.

(2) Jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše pet branilaca, a smatra se da je odbrana obezbeđena kad u postupku učestvuje jedan od branilaca.

Član 70

(1) Branilac ne može biti sa okrivljeni, oštećeni, bračni drug oštećenog ili tužioca, ni njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena.

(2) Branilac ne može biti ni lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako je po ovom zakoniku oslobođeno dužnosti svedočenja i izjavilo je da neće svedočiti.

(3) Branilac ne može biti ni lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili državni tužilac ili je preduzimalo radnje u predkrivičnom postupku.

Član 71.

(1) Ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja.

(2) Okrivljeni prema kome je određen pritvor mora imati branioca čim sud donese rešenje o pritvoru.

(3) Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (član 304) mora imati branioca čim sud donese rešenje o suđenju u odsustvu.

(4) Ako okrivljeni u slučajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti za dalji tok krivičnog postupka do pravnosnažnosti presude, a ako je izrečena kazna zatvora od dvadeset godina ili teža kazna - i za postupak po vanrednim pravnim lekovima. Kad se okrivljenom po službenoj dužnosti postavi branilac posle podignute optužnice, obavestiće se o tome okrivljeni, zajedno sa dostavljanjem optužnice. Ako optuženi u slučaju obavezne odbrane ostane bez branioca u toku postupka, a sam ne uzme drugog branioca, predsednik suda pred kojim se vodi postupak postaviće branioca po službenoj dužnosti.

(5) Za branioca će se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuća advokatska komora.

Član 72.

(1) Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim slučajevima ako to zahtevaju interesi pravičnosti okrivljenom će se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako lrema svom imovnom stanju ne može snositi troškove odbrane.

(2) O zahtevu odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno sudija pojedinac, a branioca postavlja predsednik suda. U pogledu određivanja branioca primeniće se odredba člana 71. stav 5. ovog zakonika.

Član 73.

(1) Umesto postavljenog branioca (čl. 71. i 72), okrivljeni može sam uzeti drugog branioca. U tom slučaju razrešiće se postavljeni branilac.

(2) Branilac postavljen po odredbi člana 71. stav 2. ovog zakonika biće razrešen nakon pravnosnažnosti rešenja o ukidanju pritvora.

(3) Postavljeni branilac može samo iz opravdanih razloga tražiti da bude razrešen.

(4) O razrešenju branioca u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje pre glavnog pretresa istražni sudija, odnosno predsednik veća, na glavnom pretresu veće, a u žalbenom postupku predsednik prvostepenog veća, odnosno veće nadležno za odlučivanje u postupku po žalbi. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

(5) Predsednik suda može razrešiti postavljenog branioca koji neuredno izvršava dužnost. Umesto razrešenog branioca, predsednik suda će postaviti drugog branioca. O razrešenju branioca obavestiće se advokatska komora.

Član 74.

(1) Posle donošenja rešenja o sprovođenju istrage ili posle neposrednog podizanja optužnice (član 244), a i pre toga, ako je osumnjičeni saslušan po odredbama o saslušanju okrivljenog, branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda prikupljene predmete koji služe kao dokaz.

(2) Neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog, branilac ima pravo da pročita krivičnu prijavu i zahtev za sprovođenje istrage.

Član 75.

(1) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, branilac se može s njim dopisivati i razgovarati.

(2) Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjičenim koji je lišen slobode i pre nego što je osumnjičeni saslušan, kao i sa okrivljenim koji se nalazi u pritvoru. Kontrola ovog razgovora pre prvog saslušanja i tokom istrage dopuštena je samo posmatranjem, ali ne i slušanjem.

(3) Branilac se sa okrivljenim ne može dogovarati o tome kako da odgovara na pitanja koja su mu već postavljena.

(4) Istražni sudija može narediti da se pisma, koja okrivljeni iz pritvora upućuje braniocu ili ih branilac upućuje pritvorenom okrivljenom, predaju tek pošto ih on prethodno pregleda, ako ima razumnog osnova za verovanje da se ona koriste za pokušaj organizacije bekstva, uticanja na svedoke, zastrašivanje svedoka ili neko drugo ometanje istrage. O zadržavanju i pregledanju pisama istražni sudija sačiniće belešku.

(5) Kad se završi istraga ili kad se optužnica, odnosno optužni predlog podigne bez sprovođenja istrage, okrivljenom se ne može zabraniti da se slobodno i bez nadzora dopisuje i razgovara sa svojim braniocem.

Član 76.

(1) Branilac je ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

(2) Prava i dužnosti braniocu prestaju kad mu okrivljeni opozove punomoćje, odnosno kad bude razrešen.

4. Saslušanje okrivljenog

Član 89.

(1) Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za ime i prezime, matični broj, nadimak, ako ga ima, ime i prezime roditelja, devojačko porodično ime majke, gde je rođen, gde stanuje, dan, mesec i godinu rođenja, čiji je državljanin, kojeg je zanimanja, kakve su mu porodične prilike, da li je pismen, kakve je

škole završio, da li je, gde i kad služio vojsku, odnosno da li ima čin rezervnog podoficira, oficira, ili vojnog službenika, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane, da li je odlikovan, kakvog je imovnog stanja, da li je, kad I zašto osuđivan, da li je i kad je izrečenu kaznu izdržao, da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivično delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik.

(2) Okrivljeni će se poučiti da je dužan da se odazove pozivu i da odmah saopšti svaku promenu adrese ili nameru da promeni boravište, a upozoriće se i na posledice ako po tome ne postupi. Zatim će se okrivljenom saopštiti prava iz člana 13. stav 3. ovog zakonika, zašto se okrivljuje, osnovi sumnje koji stoje protiv njega, da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, pa će se pozvati da, ako to želi, iznese svoju odbranu.

(3) Okrivljenom koji to zahteva, omogućiće se da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu i zahtev za sprovođenje istrage.

(4) Okrivljeni se saslušava usmeno. Okrivljeni ima pravo da se pri saslušanju koristi svojim beleškama.

(5) Prilikom saslušanja treba okrivljenom omogućiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve činjenice koje mu služe za odbranu.

(6) Kad okrivljeni završi svoj iskaz, postaviće mu se pitanja ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrečnosti i nejasnosti u njegovom izlaganju.

(7) Okrivljeni se saslušava sa pristojnošću i uz puno poštovanje njegove ličnosti.

(8) Prema okrivljenom ne smeju se upotrebiti sila, pretnja. obmana, obećanje, iznuda, iznurivanje ili druga slična sredstva (član 131. stav 4) da bi se došlo do njegove izjave ili priznanja ili nekog činjenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz.

(9) Okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca ako se izričito odrekao tog prava, a odbrana nije obavezna, ako branilac nije prisutan iako je obavešten o saslušanju (član 251) , a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od časa kad je poučen o ovom pravu (član 13. stav 3) , osim u slučaju obavezne odbrane.

(10) Ako je postupljeno protivno odredbama st. 8. i 9. ovog člana ili okrivljeni nije poučen o pravima iz stava 2. ovog člana, ili ako izjave okrivljenog iz stava 9. ovog člana o prisustvovanju branioca nisu ubeležene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Član 94.

Kada okrivljeni priznaje izvršenje krivičnog dela, organ koji vodi postupak dužan je da i dalje prikuplja dokaze o krivičnom delu samo ako je priznanje očigledno lažno, nepotpuno, protivrečno ili nejasno i ako nije potkrepljeno drugim dokazima.

Član 97.

Ne može se saslušati kao svedok:

1) lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja državne, vojne ili službene tajne. dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti;

2) branilac okrivljenog o onome što mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio;

3) lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja profesionalne tajne (verski ispovednik, advokat, lekar, babica i dr), osim ako je oslobođeno te dužnosti posebnim propisom ili izjavom lica u čiju je korist ustanovljeno čuvanje tajne.

Član 134.

(1) Prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku obezbeđuje se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upućuje sud.

(2) Okrivljeni se poziva dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji sadrži: naziv suda koji poziva, ime i prezime okrivljenog, zakonski naziv krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima da dođe, dan i čas kad treba da dođe, naznačenje da se poziva u svojstvu okrivljenog i upozorenje da će u slučaju nedolaska biti prinudno doveden, službeni pečat i ime i prezime sudije koji poziva.

(3) Kad se okrivljeni prvi put poziva, poučiće se u pozivu o pravu da uzme branioca i da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju.

(4) Okrivljeni je dužan da odmah obavesti sud o promeni adrese i o nameri da promeni boravište. O tome će se okrivljeni poučiti prilikom prvog saslušanja; odnosno dostavljanja optužnice bez sprovođenja istrage (član 244. stav b), optužnog predloga ili privatne tužbe, uz predočavanje posledica određenih ovim zakonikom.

(5) Ako okrivljeni nije u stanju da se odazove pozivu usled bolesti ili druge neotklonjive smetnje, saslušaće se u mestu gde se nalazi ili će se obezbediti njegov prevoz do sudske zgrade ili drugog mesta gde se radnja preduzima.

Član 177.

(1) Saslušano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u postupku, kao i stranke, branilac i oštećeni ako su prisutni, imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita. Na to je dužno da ih upozori lice koje preduzima radnju, a u zapisniku će se naznačiti da li je upozorenje učinjeno i da li je zapisnik pročitan. Zapisnik će se uvek pročitati ako nije bilo zapisničara, i to će se naznačiti u zapisniku.

(2) Zapisnik potpisuje saslušano lice. Ako se zapisnik sastoji od više listova, saslušano lice potpisuje svaki list. Ako saslušano lice odbije da potpiše zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeležiće se to u zapisniku i navešće se razlog odbijanja.

(3) Na kraju zapisnika potpisaće se tumač, ako ga je bilo, svedoci čije je prisustvo obavezno pri preduzimanju istražnih radnji, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili čiji se stan pretresa. Ako zapisnik ne piše zapisničar (član 174. stav 2), zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadržinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva svedoka, osim ako nije mogućno da se obezbedi njihovo prisustvo.

(4) Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kažiprsta desne ruke, a zapisničar će ispod otiska upisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogućnosti da se stavi otisak desnog kažiprsta stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku će se naznačiti od kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak.

(5) Ako saslušano lice nema obe ruke - pročitaće zapisnik, a ako je nepismeno - zapisnik će mu se pročitati, i to će se zabeležiti u zapisniku.

(6) Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku će se naznačiti dan i čas kad je nastao prekid, kao i dan i čas kad se radnja nastavlja.

(7) Ako je bilo prigovora u pogledu sadržine zapisnika, navešće se u zapisniku i ti prigovori.

(8) Zapisnik na kraju potpisuje lice koje je preduzelo radnju i zapisničar.

Član 178.

(1) Kad je u ovom zakoniku određeno da se na iskazu okrivljenog, svedoka ili veštaka ne može zasnovati sudska odluka, istražni sudija će po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka doneti rešenje o izdvajanju zapisnika o ovim iskazima iz spisa odmah, a najdocnije do završetka istrage, odnosno davanja saglasnosti istražnog sudije da se optužnica može podići bez sprovođenja istrage (član 244. stav 1). Protiv ovog rešenja dozvoljena je posebna žalba.

(2) Po pravnosnažnosti rešenja, izdvojeni zapisnici se zatvaraju u poseban omot i čuvaju kod istražnog sudije odvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati niti se mogu koristiti u postupku.

(3) Posle završene istrage, kao i posle davanja saglasnosti da se optužnica može podići bez sprovođenja istrage (član 244. stav 1), istražni sudija će postupiti po odredbama st. t. i 2. ovog člana i u pogledu svih obaveštenja koja su u smislu člana 235. stav 2. i člana 226. stav 1, ovog zakonika državnom tužiocu i organima unutrašnjih poslova dali građani, osim zapisnika iz člana 226. stav 9. ovog zakonika. Kad državni tužilac podigne optužnicu bez sprovođenja istrage (član 244. stav b), dostaviće spise u kojima se nalaze ovakva obaveštenja istražnom sudiji, koji će postupiti po odredbama ovog člana.

Član 179.

(1) Istražni sudija može odrediti da se izvođenje istražne radnje snimi pomoću uređaja za zvučno ili optičko snimanje. O tome će istražni sudija prethodio obavestiti lice koje se saslušava.

(2) Optička snimanja se ne mogu vršiti na glavnom pretresu, osim kad za pojedini glavni pretres to odobri predsednik republičkog vrhovnog suda. Ako je snimanje na glavnom pretresu odobreno, veće može iz opravdanih razloga odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju.

(3) Snimak mora da sadrži podatke iz člana 175. stav 1. ovog zakonika, podatke potrebne za identifikaciju lica čija se izjava snima i podatak u kom svojstvu se saslušava. Kad se snimaju izjave više lica, mora se obezbediti da se iz snimka može jasno razaznati ko je dao izjavu.

(4) Na zahtev saslušanog lica, snimak će se odmah reprodukovati, a ispravke ili objašnjenja tog lica će se snimiti.

(5) U zapisnik o istražnoj radnji ili glavnom pretresu uneće se da je izvršeno snimanje, ko je snimanje izvršio, da je lice koje se saslušava prethodno obavešteno o snimanju, da je snimak reprodukovan i gde se snimak čuva, ako nije priložen spisima predmeta.

(6) Istražni sudija ili predsednik veća može odrediti da se snimak u celini ili delimično prepiše. U tom slučaju on će prepis pregledati, overiti i priključiti zapisniku o preduzimanju istražne radnje.

(7) Snimak se čuva u sudu do vremena do kog se čuva i krivični spis.

(8) Istražni sudija može dozvoliti da učesnici postupka koji imaju opravdan interes, pomoću magnetofona, snime izvođenje istražne radnje.

(9) Snimci iz prethodnih stavova ovog člana ne mogu se javno prikazivati bez pismenog odobrenja stranaka i učesnika snimljene radnje.

Član 180.

Za zapisnik o glavnom pretresu važe i odredbe čl. 312. do 315. ovog zakonika.

Glava XIV

TRO[KOVI KRIVIČNOG POSTUPKA

Član 193.

(1) Troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom krivičnog postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, i izdaci za preduzete istražne radnje pre istrage.

(2) Troškovi krivičnog postupka obuhvataju:

1) troškove za svedoke, veštake, tumače i stručna lica i troškove uviđaja;

2) troškove prevoza okrivljenog;

3) izdatke za dovođenje okrivljenog;

4) putne troškove službenih lica;

5) troškove lečenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao i troškove porođaja, osim troškova koji se nallaćuju iz fonda za zdravstveno osiguran,e;

6) troškove tehničkog pregleda vozila, analize krvi i prevoza leša do mesta obdukcije;

7) nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika;

8) nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika;

9) paušalni iznos, za troškove koji nisu obuhvaćeni prethodnim tačkama.

(3) Paušalni iznos se određuje prema trajanju i složenosti postupka i imovnom stanju lica obaveznog da plati ovaj iznos.

(4) Troškovi iz tač. 1. do 6. stava 2. ovog člana, kao i nužni izdaci postavljenog branioca i postavljenog punomoćnika oštećenog kao tužioca (čl. 72: i 198), u postupku zbog krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, isplaćuju se iz sredstava organa koji vodi krivični postupak unapred, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ovog zakonika. Organ koji vodi krivični postupak dužan je da sve troškove koji su unapred isplaćeni unese u popis koji će se priložiti spisima.

(5) Troškovi prevođenja na jezik nacionalnih manjina, koji nastaju primenom odredaba ovog zakonika o pravu pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu svog jezika, neće se naplaćivati od lica koja su po odredbama ovog zakonika dužna da naknadne troškove krivičnog postupka.

Član 194.

(1) U svakoj presudi i rešenju kojim se obustavlja krivični postupak odlučiće se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.

(2) Ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće istražni sudija, sudija pojedinac ili predsednik veća kada se ti podaci pribave. Podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu se podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja o obustavi krivičnog postupka. .

(3) Kad je o troškovima krivičnog postupka odlučeno posebnim rešenjem, o žalbi protiv tog rešenja odlučuje veće (član 24. stav 6).

 Član 198.

(1) Nagradu i nužne izdatke branioca i punomoćnika privatnog tužioca ili oštećenog dužno je da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama ovog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava. Ako je okrivljenom bio postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavan.e lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiće se iz budžetskih sredstava. Ovako će se postupati i ako je oštećenom kao tužiocu bio postavljen punomoćnik.

(2) Punomoćnik koji nije advokat ili advokatski pripravnik nema pravo na nagradu, već samo na naknadu nužnih izdataka.

Član 199.

O dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod višeg suda odlučuje taj sud shodno odredbama čl. 193. do 198. ovog zakonika.

Član 200.

Potpuniji propis o naknadi troškova krivičnog postupka i visini paušalnog iznosa donosi Savezna vlada.

Član 226.

(1) Organi unutrašnjih poslova mogu i pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja: U pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva. Prinudno se može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno.

(2) Prilikom postupanja po odredbama ovog člana, organi unutrašnjih poslova ne mogu građane saslušavati u svojstvu okrivljenog, svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz stava 9. ovog člana.

(3) Prikupljanje obaveštenja od istog lica može trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje, a najduže četiri sata.

(4) Obaveštenja od građana se ne smeju prikupljati prinudno.

(5) Službena beleška ili zapisnik o datom obaveštenju pročitaće se licu koje je obaveštenje dalo. To lice može staviti primedbe koje je organ unutrašnjih poslova dužan da unese u službenu belešku ili zapisnik. Kopija službene beleške ili zapisnika o datom obaveštenju izdaće se građaninu, ako to zahteva.

(6) Građanin se može ponovo pozivati radi prikupljanja obaveštenja o okolnostima drugog krivičnog dela ili učinioca, a radi prikupljanja obaveštenja o istom krivičnom delu ne može se ponovo prinudno privoditi.

(7) Kad organ unutrašnjih poslova prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u pretkrivičnom postupku predviđene ovim zakonikom, može ga pozivati u svojstvu osumnjičenog. U pozivu će se osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzme advokata.

(8) Ako organ unutrašnjih poslova u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužan je da ga odmah obavesti o delu za koje se tereti i osnovama sumnje, o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom daljem saslušanju, da nije dužan da bez branioca odgovara na postavljena pitanja, te da mu, u slučaju zadržavanja (član 229) predoči prava propisana u članu 5, ovog zakonika i omogući korišćenje prava propisanih u članu 228. stav 1. ovog zakonika.

(9) Ako osumnjičeni, u prisustvu advokata, pristane da da iskaz, organ unutrašnjih poslova će ga saslušati prema odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog. O saslušanju osumnjičenog, organ unutrašnjih poslova će obavestiti nadležnog državnog tužioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju. Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

(10) Po odobrenju istražnog sudije, odnosno predsednika veća, organi unutrašnjih poslova mogu prikupljati obaveštenja i od lica koja se nalaze u pritvoru, ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivičnih dela i učinilaca. Ova će se obaveštenja prikupljati u ustanovi u kojoj okrivljeni izdržava pritvor, u vreme koje odredi istražni sudija ili predsednik veća, i u njegovom prisustvu, ili u prisustvu sudije koga on odredi. Prikupljanju ovih obaveštenja ima pravo da prisustvuje i branilac okrivljenog, ako to pritvorenik zahteva.

(11) Na osnovu prikupljenih obaveštenja, organ unutrašnjih poslova sastavlja krivičnu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznao prilikom prikupljanja obaveštenja. U krivičnu prijavu ne unosi se sadržina izjava koje su pojedini građani dali prilikom prikupljanja obaveštenja, osim iskaza datih u smislu stava 9. ovog člana. Uz krivičnu prijavu dostavljaju se i predmeti, skice, fotografije, pribavljeni izveštaji, spisi o preduzetim merama i radnjama, službene beleške, izjave i drugi materijali koji mogu biti korisni za uspešno vođenje postupka. Ako organi unutrašnjih poslova, posle podnošenja krivične prijave, saznaju za nove činjenice, dokaze ili tragove krivičnog dela, dužni su da prikupe potrebna obaveštenja i da izveštaj o tome, kao dopunu krivične prijave, dostave državnom tužiocu.

Član 228.

(1) Istražni sudija dužan je da licu lišenom slobode, mu je dovedeno, odmah saopšti da može uzeti branioca, omogući da u njegovom prisustvu, uz korišćenje telefona, telegrafa drugog elektronskog prenosioca poruka obavesti branioca posredno ili posredstvom članova porodice ili trećeg čiji identitet istražnom sudiji mora biti otkriven, a ako je potrebno i pomogne mu da nađe branioca.

(2) Ako lice lišeno slobode ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 sata od kada mu je to u smislu stava 1. ovog člana omogućeno, ili izjavi da ne želi da uzme branioca, istražni sudija je dužan da ga bez odlaganja sasluša.

(3) Ako u slučaju obavezne odbrane (član 71. stav 1) lice lišeno slobode ne uzme branioca u roku od 24 sata od časa kad je poučeno o ovom pravu ili izjavi da neće uzeti branioca, postaviće mu se branilac po službenoj dužnosti.

(4) Odmah posle saslušanja, istražni sudija će odlučiti da li će lice lišeno slobode pustiti na slobodu ili će odrediti pritvor.

(5) Ako državni tužilac u vreme saslušanja nije podneo zahtev za sprovođenje istrage, a ne podnese ga ni u roku od 48 sati od časa određivanja pritvora, istražni sudija će pritvoreno lice pustiti na slobodu.

(6) Ako istražni sudija u roku od 48 sati od podnošenja zahteva za sprovođenje istrage ne donese rešenje o sprovođenju istrage, dužan je da pritvoreno lice pusti na slobodu.

(7) Kad je lice lišeno slobode dovedeno istražnom sudiji, može, ono, njegov branilac, član njegove porodice ili lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, zahtevati da istražni sudija odredi lekarski pregled. Takav zahtev može podneti i državni tužilac. Odluku o određivanju lekara koji će obaviti pregled i zapisnik o njegovom saslušanju, istražni sudija će priložiti istražnim spisima.

Član 229.

(1) Lice lišeno slobode prema članu 227. stav 1, kao i osumnjičenog iz člana 226. st. 7. i 8, organ unutrašnjih poslova može izuzetno zadržati radi prikupljanja obaveštenja (član 226. stav 1) ili saslušavanja najduže 48 sati od časa lišenja slobode, odnosno odazivanja na poziv.

(2) O zadržavanju organ unutrašnjih poslova odmah, a najkasnije u roku od dva sata, donosi i zadržanom licu uručuje rešenje. U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja.

(3) Protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i brani imaju pravo žalbe, koja se odmah dostavlja istražnom sudiji. Istražni sudija je dužan da o žalbi odluči u roku od četiri sata od prijema žalbe. @alba ne zadržava izvršenje rešenja.

(4) Organ unutrašnjih poslova je dužan da o zadržavanju odmah obavesti istražnog sudiju. Istražni sudija može zahtevati da mu organ unutrašnjih poslova odmah sprovede zadržano lice.

(5) Osumnjičeni ima prava predviđena u članu 226. stav 8. ovog zakonika.

(6) Osumnjičeni mora imati branioca čim organ unutrašnjih poslova donese rešenje o zadržavanju. Ako osumnjičeni sam ne obezbedi branioca, organ unutrašnjih poslova će mu ga obezbediti po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska koji dostavlja odgovarajuća advokatska komora. Saslušanje osumnjičenog odložiće se do dolaska branioca, a najduže osam sati. Ako tada prisustvo branioca ne bude obezbeđeno, organ unutrašnjih poslova će osumnjičenog pustiti na slobodu ili bez odlaganja sprovesti nadležnom istražnom sudiji.

Član 236.

(1) Državni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih mera:

1) da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu,

2) da plati određeni novčani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove,

3) da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad.

4) da ispuni dospele obaveze izdržavanja.

(2) Osumnjičeni je dužan da prihvaćenu obavezu izvrši u roku koji ne može biti duži od šest meseci.

(3) Ako osumnjičeni izvrši obavezu iz stava 1. tač. i. i 4. ovog člana ili, uz pristanak oštećenog, obavezu iz stava 1. tač. 2. i 3. ovog člana u roku iz prethodnog stava ovog člana, državni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu, a odredbe člana 61. ovog zakonika neće se primenjivati.

Član 237.

U slučaju krivičnih dela iz člana 236, državni tužilac može odbaciti krivičnu prijavu ako je osumnjičeni, usled stvarnog kajanja, sprečio nastupanje štete ili je štetu u potpunosti već nadoknadio, a državni tužilac, prema okolnostima slučaja, oceni da izricanje.krivične sankcije ne bi bilo pravično. U ovom slučaju odredbe člana 61. ovog zakonika se neće primenjivati.

Član 251.

(1) Saslušanje okrivljenog se može obaviti samo u prisustvu državnog tužioca. Oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i branilac mogu prisustvovati saslušanju okrivljenog.

(2) Tužilac, oštećeni, okrivljeni i branilac mogu prisustvovati uviđaju i saslušanju veštaka.

(3) Tužilac i branilac mogu prisustvovati pretresanju stana.

(4) Saslušanju svedoka mogu da prisustvuju tužilac, okrivljeni i branilac, a oštećeni samo kad je verovatno da svedok neće doći na glavni pretres.

(5) Istražni sudija je dužan da na pogodan način obavesti tužioca, branioca, oštećenog i okrivljenog o vremenu i mestu izvršenja istražnih radnji kojima oni mogu prisustvovati, osim kad postoji opasnost od odlaganja. Ako okrivljeni ima branioca, istražni sudija će, po pravilu, obaveštavati samo branioca. Ako je u pritvoru okrivljeni koji nema branioca, a istražna radnja se preduzima van sedišta suda, istražni sudija će odlučiti da li je potrebno prisustvo okrivljenog.

(6) Ako lice kome je upućeno obaveštenje o istražnoj radnji nije prisutno, radnja se može preduzeti i u njegovom odsustvu. Ako na ročište za saslušanje okrivljenog ne dođe državni tužilac ili lice koje ga zastupa, saslušanje će se odložiti, osim ako bi istekao rok iz člana 228. stav 2. ovog zakonika. O nedolasku državnog tužioca ili lica koje ga zastupa, istražni sudnja će obavestiti nadležnog državnog tužioca.

(7) Lica koja prisustvuju istražnim radnjama mogu predložiti istražnom sudiji da radi razjašnjenja stvari postavi određena pitanja okrivljenom, svedoku ili veštaku, a po dozvoli istražnog sudije mogu postavljati pitanja i neposredno. Ova lica imaju prava da zahtevaju da se u zapisnik unesu i njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji, a mogu i predlagati izvođenje pojedinih dokaza.

(8) ćadi razjašnjenja pojedinih tehničkih ili drugih stručnih pitanja koja se postavljaju u vezi s pribavljenim dokazima ili prilikom saslušanja okrivljenog ili preduzimanja drugih istražnih radnji, istražni sudija može zatražiti od lica odgovarajuće struke da mu o tim pitanjima da potrebna objašnjenja. Ako su prilikom davanja objašnjenja stranke prisutne, one mogu tražiti da to lice pruži bliža objašnjenja. U slučaju potrebe, istražni sudija može tražiti objašnjenja i od odgovarajuće stručne ustanove.

(9) Odredbe st. 1. do 8. ovog člana primenjuju se i ako se istražna radnja preduzima pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage.

Član 256.

(1) Ako istražni sudija pre završene istrage nađe da je u interesu postupka da se stranke i branilac upoznaju s važnim dokazima prikupljenim u istrazi, obavestiće ih da u određenom roku mogu razgledati predmete i spise koji se odnose na te dokaze i da mogu staviti svoje predloge za izvođenje novih dokaza.

(2) Kad istekne određeni rok ili ako ne usvoji predlog za izvođenje dokaza, istražni sudija će postupiti po članu 257. ovog zakonika.

Član 271.

(1) Okrivljeni ima pravo da podnese prigovor protiv optužnice u roku od osam dana od dana dostavljanja. Uz optužnicu, okrivljenom će biti dostavljena i pouka o ovom njegovom pravu.

(2) Prigovor protiv optužnice može podneti n branilac, bez naročitog ovlašćenja okrivljenog, ali ne i protiv njegove volje.

(3) Okrivljeni se može odreći prava na podnošenje prigovora protiv optužnice.

Član 285.

(1) Na glavni pretres pozvaće se optuženi i njegov branilac, tužilac i oštećeni i njihovi zakonski zastupnici i punomoćnici, kao i tumač. Na glavni pretres pozvaće se i svedoci i veštaci koje su predložili tužilac u optužnici i okrivljeni u prigovoru protiv optužnice, osim onih za koje predsednik veća smatra da njihovo saslušanje na glavnom pretresu nije potrebno.

(2) U pogledu sadržine poziva za optuženog i svedoke primeniće se odredbe čl. 134. i 101. ovog zakonika. Kad odbrana nije obavezna, optuženi će se u pozivu poučiti da ima pravo da uzme branioca, ali da glavni pretres neće morati da se odloži zbog toga što branilac nije došao na glavni pretres ili što je optuženi uzeo branioca tek na glavnom pretresu.

(3) Poziv optuženom mora se dostaviti tako da između dostavljan>a poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. Na zahtev optuženog ili na zahtev tužioca, a po pristanku optuženog, ovaj rok se može skratiti.

(4) Oštećenog koji se ne poziva kao svedok sud će obavestiti u pozivu da će se glavni pretres održati i bez njega, a da će se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu pročitati. Oštećeni će se upozoriti i na to da će se, ako ne dođe, smatrati da nije voljan da produži gonjenje ako državni tužilac odustane od optužbe.

(5) Oštećeni kao tužilac i privatni tužilac upozoriće se u pozivu da će se, ako na glavni pretres ne dođu, niti pošalju punomoćnika, smatrati da su odustali od optužbe.

(6) Optuženi, svedok i veštak upozoriće se u pozivu na posledice nedolaska na glavni pretres (čl. 304. i 307)

Član 286.

(1) Stranke i oštećeni mogu i posle zakazivanja glavnog pretresa zahtevati da se na glavni pretres pozovu novi svedoci ili veštaci ili pribave drugi novi dokazi. U svom obrazloženom zahtevu stranke moraju označiti koje bi se činjenice imale dokazati i kojim od predloženih dokaza.

(2) Predsednik veća može i bez predloga stranaka narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres.

(3) O odluci kojom se naređuje pribavljanje novih dokaza obavestiće se stranke pre početka glavnog pretresa.

Član 287.

Ako je u izgledu da će glavni pretres duže trajati, predsednik veća može zatražiti od predsednika suda da odredi jednog ili dvojicu sudija, odnosno sudija-porotnika, da prisustvuju glavnom pretresu, kako bi zamenili članove veća u slučaju njihove sprečenosti.

Član 288.

(1) Ako se sazna da neki svedok ili veštak koji je pozvan na glavni pretres, a još nije saslušan, neće moći da dođe na glavni pretres zbog dugotrajne bolesti ili zbog drugih smetnji, može se saslušati u mestu gde se nalazi.

(2) Svedoka, odnosno veštaka saslušaće i zakleti predsednik veća ili sudija-član veća, ili će se njegovo saslušanje obaviti preko istražnog sudije suda na čijem se području svedok odnosno veštak nalazi.

(3) O vremenu i mestu saslušanja obavestiće se stranke i oštećeni, ako je s obzirom na hitnost postupka, to mogućno. Ako je optuženi u pritvoru, o potrebi njegovog prisustvovanja saslušanju odlučuje predsednik veća. Kad stranke i oštećeni prisustvuju saslušanju, imaju prava iz člana 251. stav 7. o zakonika.

Član 289.

Predsednik veća može naredbom, iz važnih razloga, na predlog stranaka ili po službenoj dužnosti, odložiti dan glavnog pretresa.

Član 290.

(1) Ako tužilac odustane od optužnice pre nego što glavni pretres počne, predsednik veća će o tome obavestiti sva lica koja su bila pozvana na glavni pretres. Oštećeni će se posebno upozoriti na njegovo pravo da može nastaviti gonjenje (čl. 61 63).

(2) Ako oštećeni ne nastavi gonjenje, predsednik veća će rešenjem obustaviti krivični postupak i rešenje dostaviti strankama i oštećenom.

Glava XXII

GLAVNI PRETRES

1. Javnost glavnog pretresa

Član 291.

(1) Glavni pretres je javan.

(2) Glavnom pretresu mogu prisustvovati punoletna lica.

(3) Lica koja prisustvuju glavnom pretresu ne smeju nositi oružje ili opasno oruđe, osim čuvara okrivljenog koji može biti naoružan.

Član 292.

Od otvaranja zasedanja pa do završetka glavnog pretresa veće može u svako doba, po službenoj dužnosti ili po predlogu stranaka, ali uvek po njihovom saslušanju, isključiti javnost za ceo glavni pretres ili jedan njegov deo, ako je to potrebno radi čuvanja tajne, čuvanja javnog reda, zaštite morala, zaštite interesa maloletnika ili zaštite ličnog ili porodičnog života okrivljenog ili oštećenog.

Član 293.

(1) Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, oštećenog, njihove zastupnike i branioca.

(2) Veće može dozvoliti da glavnom pretresu na kome javnost isključena prisustvuju pojedina službena lica i naučni radnici, a na zahtev optuženog, može to dozvoliti i njegovom bračnom drugu, njegovim bliskim srodnicima i licu sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici.

(3) Predsednik veća će upozoriti lica koja prisustvuju glavnom pretresu na kome je javnost isključena da su dužna da kao tajnu čuvaju sve ono što su na pretresu saznala i ukazaće im da odavanje tajne predstavlja krivično delo.

Član 294.

(1) Odluku o isključenju javnosti donosi veće rešenjem, koje mora biti obrazloženo i javno objavljeno.

(2) Rešenje o isključenju javnosti može se pobijati samo u žalbi na presudu.

2. Rukovođenje glavnim pretresom

    Član 295.

(1) Predsednik, članovi veća, zapisničar i dopunske sudije, moraju neprekidno biti na glavnom pretresu.

(2) Dužnost je predsednika veća da utvrdi da li je veće sastavljeno po zakoniku i da li postoje razlozi zbog kojih se članovi veća i zapisničar moraju izuzeti (član 40. tač. 1. do 5) .

Član 296.

(1) Predsednik veća rukovodi glavnim pretresom, saslušava optuženog, svedoke i veštake i daje reč članovima veća, strankama, oštećenom, zakonskim zastupnicima, punomoćnicima, braniocu i veštacima.

(2) Dužnost je predsednika veća da se stara za svestrano pretresanje predmeta, pronalaženja istine i otklanjanje svega što odugovlači postupak a ne služi razjašnjenju stvari.

(3) Predsednik veća odlučuje o predlozima stranaka ako o njima ne odlučuje veće.

(4) O predlogu o kome ne postoji saglasnost stranaka i o saglasnim predlozima stranaka koje predsednik ne usvoji odlučuje veće. Veće, takođe, odlučuje o prigovoru protiv mera predsednika veća koje se odnose na rukovođenje glavnim pretresom.

(5) Rešenja veća se uvek objavljuju i sa kratkim obrazloženjem unose u zapisnik o glavnom pretresu.

Član 297.

Glavni pretres teče redom koji je određen u ovom zakoniku, ali veće može odrediti da se odstupi od redovnog toka raspravljanja zbog posebnih okolnosti, a naročito zbog broja optuženih, broja krivičnih dela i obima dokaznog materijala.

Član 298.

(1) Sud je dužan da svoj ugled, ugled stranaka i drugih učesnika postupka zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada.

(2) Dužnost je predsednika veća da se stara o održavanju reda u sudnici. On može odrediti pretresanje lica koja prisustvuju glavnom pretresu, a odmah posle otvaranja zasedanja upozoriti prisutna lica da se pristojno ponašaju i ne ometaju rad suda.

(3) Veće može narediti da se iz zasedanja uklone sva lica koja kao slušaoci prisustvuju glavnom pretresu, ako se merama za održavanje reda predviđenim u ovom zakoniku ne bi moglo obezbediti neometano održavanje glavnog pretresa.

Član 299.

(1) Ako optuženi, branilac, oštećeni; zakonski zastupnik, punomoćnik, svedok, veštak, tumač, ili drugo lice koje prisustvuje glavnom pretresu ometa red ili se ne pokorava naređenjima predsednika veća za održavanje reda, predsednik veća će ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspešna, veće može narediti da se optuženi udalji iz sudnice, a ostala lica može ne samo udaljiti, nego i kazniti novčanom kaznom do 10.000 dinara.

(2) Po odluci veća, optuženi može biti udaljen iz sudnice za određeno vreme, a ako je već saslušan na glavnom pretresu, onda i za sve vreme dok traje dokazni postupak. Pre završetka dokaznog postupka, pozvaće predsednik veća optuženog i obavestiće ga o toku glavnog pretresa. Ako bi optuženi nastavio da narušava red i da vređa dostojanstvo suda, veće ga može ponovo udaljiti iz zasedanja. U tom slučaju, glavni pretres će se dovršiti bez prisustva optuženog, a presudu će mu saopštiti predsednik ili sudija-član veća u prisustvu zapisničara.

(3) Braniocu ili punomoćniku koji posle kazne produži da narušava red, može veće uskratiti dalju odbranu, odnosno zastupanje na glavnom pretresu i u tom slučaju stranka će se pozvati da uzme drugog branioca, odnosno punomoćnika. Ako optuženi koji nije saslušan to nije u mogućnosti da učini, odnosno ako u slučaju obavezne odbrane sud nije u mogućnosti da bez štete za odbranu postavi novog branioca.glavni pretres će se prekinuti ili odložiti. Ako privatni tužilac ili oštećeni kao tužilac ne uzmu drugog punomoćnika, veće može odlučiti da glavni pretres nastavi bez punomoćnika, ako nađe da njegovo odsustvo ne bi bilo štetno za interese zastupanog. Rešenje o tome sa obrazloženjem, unosi se u zapisnik o glavnom pretresu. Protiv ovog rešenja posebna žalba nije dozvoljena.

(4) Ako sud udalji iz sudnice oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca ili njihovog zakonskog zastupnika, glavni pretres će se nastaviti i u njihovoj odsutnosti, ali će ih sud upozoriti da mogu uzeti punomoćnika.

(5) Ako državni tužilac ili lice koje ga zamenjuje narušava red, o tome će predsednik veća obavestiti nadležnog državnog tužioca, a može i prekinuti glavni pretres i od nadležnog državnog tužioca zatražiti da odredi drugo lice da zastupa optužnicu.

(6) Kad advokata ili advokatskog pripravnika koji narušava red sud kazni, obavestiće o tome advokatsku komoru.

Član 300.

(1) Protiv rešenja o kazni dozvoljena je žalba, ali veće može ovo rešenje da opozove.

(2) Protiv drugih odluka koje se odnose na održavanje reda i upravljanje glavnim pretresom nije dozvoljena žalba.

Član 301.

(1) Ako optuženi na glavnom pretresu učini krivično delo, postupiće se po odredbi člana 342. ovog zakonika.

(2) Ako neko drugi u toku glavnog pretresa u zasedanju učini krivično delo, veće može prekinuti glavni pretres i po usmenoj optužbi tužioca suditi o učinjenom krivičnom delu odmah, a može za to delo suditi po završetku otpočetog glavnog pretresa.

(3) Ako postoje osnovi sumnje da je svedok ili veštak na glavnom pretresu dao lažni iskaz, ne može se za to krivično delo odmah suditi. U takvom slučaju, predsednik veća može narediti da se o iskazu svedoka, odnosno veštaka sastavi poseban zapisnik, koji će dostaviti državnom tužiocu. Ovaj zapisnik potpisaće saslušani svedok, odnosno veštak.

(4) Ako nije moguće da se učiniocu krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti odmah sudi, ili ako je za suđenje nadležan viši sud, obavestiće se o tome nadležni državni tužilac radi daljeg postupka.

3. Pretpostavke za održavanje glavnog pretresa

Član 302.

Predsednik veća otvara zasedanje i objavljuje predmet glavnog pretresa i sastav veća. Zatim utvrđuje da li su došla sva pozvana lica, pa ako nisu, provereva da li su im pozivi uručeni i da li su svoj izostanak opravdala.

Član 303.

(1) Ako na glavni pretres, koji je zakazan na osnovu optužnice državnog tužioca, ne dođe državni tužilac ili lice koje ga zamenjuje, glavni pretres će se odložiti. Predsednik veća će o tome obavestiti nadležnog državnog tužioca.

(2) Ako na glavni pretres ne dođe oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, iako su uredno pozvani, niti njihov punomoćnik; veće će rešenjem obustaviti postupak.

Član 304.

(1) Ako je optuženi uredno pozvan; a ne dotle na glavni pretres niti svoj izostanak opravda, veće će narediti da se prinudno dovede. Ako se dovođenje ne bi moglo odmah izvršiti, veće će odlučiti da se glavni pretres ne održi i narediti da se optuženi na idući pretres prinudno dovede. Ako do privođenja optuženi opravda izostanak, predsednik veća će opozvati naredbu o prinudnom dovođenju.

(2) Optuženom se može suditi u odsustvu samo ako je u bekstvu ili inače nije dostižan državnim organima, a postoje naročito važni razlozi da mu se sudi iako je odsutan.

(3) Rešenje o suđenju u odsustvu optuženog donosi veće, na predlog tužioca. @alba ne zadržava izvršenje rešenja.

Član 305.

(1) Ako na glavni pretres ne dođe branilac koji je uredno pozvan, a ne obavesti sud o razlogu sprečenosti čim je za ovaj razlog saznao, ili ako branilac bez odobrenja napusti glavni pretres, optuženi će se pozvati da odmah uzme drugog branioca. Ako optuženi to ne učini, veće može odlučiti da se glavni pretres održi i bez prisustva branioca, ako se optuženi s tim saglasi. Ako u slučaju obavezne odbrane ne postoji mogućnost da optuženi odmah uzme drugog branioca, odnosno da ga sud postavi bez štete za odbranu, glavni pretres će se odložiti.

(2) Uredno pozvanog branioca čiji je neopravdani nedolazak doveo do odlaganja glavnog pretresa veće će kazniti novčanom kaznom od 5.000 dinara i obavezati da plati troškove odlaganja glavnog pretresa. Rešenje o tome sa kratkim obrazloženjem unosi se u zapisnik o glavnom pretresu.

Član 306.

Ako po odredbama čl. 299. 304. i 305. ovog zakonika postoje uslovi za odlagan,e glavnog pretresa zbog nedolaska optuženog, odnosno odsustva branioca, veće može odlučiti da se glavni pretres održi ako bi se prema dokazima koji se nalaze u spisima očigledno morala doneti presuda kojom se optužba odbija ili rešenje iz člana 349. ovog zakonika.

Član 307.

(1) Ako svedok ili veštak, i pored urednog poziva, neopravdano izostane, veće može narediti da se odmah prinudno dovede.

(2) Glavni pretres može početi i bez prisustva pozvanog svedoka ili veštaka, i u tom slučaju veće će u toku glavnog pretresa odlučiti da li usled odsustva svedoka ili veštaka glavni pretres treba prekinuti ili odložiti.

(3) Svedoka ili veštaka koji je uredno pozvan a izostanak nije opravdao, veće može kazniti novčanom kaznom do 10.000 dinara, a može narediti da se na novi glavni pretres prinudno dovede. Veće može u opravdanom slučaju opozvati odluku o kazni.

4. Odlaganje i prekidanje glavnog pretresa

Član 308.

(1) Van slučajeva posebno predviđenih u ovom zakoniku, glavni pretres odložiće se rešenjem veća ako treba pribaviti nove dokaze, ili ako se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuženog posle učinjenog krivičnog dela nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili ako postoje druge smetnje da se glavni pretres uspešno sprovede.

(2) U rešenju kojim se odlaže glavni pretres odrediće se, po pravilu, dan i čas kad će se glavni pretres nastaviti. Istim rešenjem veće može odrediti da se prikupe dokazi koji bi vremenom mogli da se izgube.

(3) Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana nije dozvoljena žalba.

Član 309.

(1) Glavni pretres koji je odložen mora iznova početi ako se izmenio sastav veća, ali po saslušanju stranaka veće može odlučiti da se u ovakvom slučaju svedoci i veštaci ne saslušavaju ponovo i da se ne preduzima novi uviđaj, nego da se pročitaju iskazi svedoka i veštaka dati na ranijem glavnom pretresu, odnosno da se pročita zapisnik o uviđaju.

(2) Ako se glavni pretres koji je bio odložen drži pred istim većem, on će se nastaviti, a predsednik veća će ukratko izneti tok ranijeg glavnog pretresa, ali n u ovom slučaju veće može odrediti da glavna pretres počne iznova.

(3) Ako je odlaganje trajalo duže od tri meseca, ili ako se glavni pretres drži pred drugim predsednikom veća, glavni pretres mora iznova početi i svi dokazi se moraju ponovo izvesti.

Član 310.

(1) Osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakoniku, predsednik veća može prekinuti glavni pretres zbog odmora, isteka radnog vremena, pribavljanja određenih dokaza u kratkom vremenu, ili pripremanja optužbe ili odbrane.

(2) Prekinuti glavni pretres nastavlja se uvek pred istim većem.

(3) Ako se glavni pretres ne može nastaviti pred istim većem ili ako je prekid glavnog pretresa trajao duže od osam dana, postupiće se po odredbama člana 309. ovog zakonika.

Član 311.

Ako se u toku glavnog pretresa pred većem sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudija-porotnika pokaže da činjenice na kojima se zasniva optužba ukazuju na krivično delo za čije je suđenje nadležno veće sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika, popuniće se veće i glavni pretres će početi iznova.

5. Zapisnik o glavnom pretresu

Član 312.

(1) O glavnom pretresu vodi se zapisnik u koji se, u bitnom, unosi sadržaj raca i ceo tok glavnog pretresa.

(2) Za magnetofonsko snimanje toka glavnog pretresa shodno se primenjuju odredbe člana 179. ovog zakonika. Odobrenje za magnetofonsko snimanje daje predsednik veća.

(3) Predsednik veća može, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti, narediti da se u zapisnik doslovno upišu izjave koje smatra naročito važnim.

(4) Ako je potrebno, a naročito ako se u zapisnik doslovne unose izjave nekog lica, predsednik veća može narediti da se taj deo zapisnika odmah pročita, a pročitaće se uvek ako to zahteva stranka, branilac ili lice čija se izjava unosi u zapisnik.

Član 313.

(1) Zapisnik mora biti završen sa zaključenjem zasedanja. Zapisnik potpisuju predsednik veća i zapisničar.

(2) Stranke imaju pravo da pregledaju završeni zapisnik i njegove priloge, da stave primedbe u pogledu sadržine i da traže ispravku zapisnika. Stranke imaju pravo da posle završenog zasedanja dobiju kopiju zapisnika, ako to zahtevaju.

(3) Ispravke pogrešno upisanih imena, brojeva i drugih očiglednih pogrešaka u pisanju može narediti predsednik veća po predlogu stranaka ili saslušanog lica ili po službenoj dužnosti. Druge ispravke i dopune zapisnika može narediti samo veće.

(4) Primedbe i predlozi stranaka u pogledu zapisnika, kao i ispravke i dopune zapisnika, moraju se zabeležiti u nastavku završenog zapisnika. U nastavku zapisnika zabeležiće se i razlozi zbog kojih pojedini predlozi i primedbe nisu usvojeni. Predsednik veća i zapisničar potpisuju i nastavak zapisnika.

Član 314.

(1) U uvodu zapisnika mora se naznačiti sud pred kojim se održava glavni pretres, mesto i vreme zasedanja, ime i prezime predsednika veća, članova veća i zapisničara, tužioca, optuženog i branioca, oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, tumača, krivično delo koje je predmet pretresanja, kao i da li je glavni pretres javan ili je javnost isključena.

(2) Zapisnik mora naročito da sadrži podatke o tome koja je optužnica na glavnom pretresu pročitana, odnosno usmeno izložena i da li je tužilac izmenio ili proširio optužbu, kakve su predloge podnele stranke i kakve je odluke donosio predsednik veća ili veće, koji su dokazi izvedeni, da li su pročitani kakvi zapisnici i druga pismena, da li su reprodukovani zvučni ili drugi snimci i kakve su primedbe učinile stranke u pogledu pročitanih zapisnika, pismena ili reprodukovanih snimaka. Ako je na glavnom pretresu isključena javnost, u zapisniku se mora naznačiti daje predsednik veća upozorio prisutne na posledice ako neovlašćeno otkriju ono što su na tom glavnom pretresu saznali kao tajnu.

(3) Iskazi optuženog, svedoka i veštaka unose se u zapisnik tako da se prikaže njihova bitna sadržina. Ovi iskazi unose se u zapisnik samo ukoliko sadrže odstupanje ili dopunu njihovih ranijih iskaza. Na zahtev stranke, predsednik veća narediće da se delimično ili u celini pročita zapisnik o njenom ranijem iskazu.

(4) Na zahtev stranke, u zapisnik će se uneti i pitanje, odnosno odgovor koji je veće odbilo kao nedozvoljen.

Član 315.

(1) U zapisnik o glavnom pretresu unosi se potpuna izreka presude (član 361. st. 3. do 5), uz naznačenje da li je presuda javno objavljena. Izreka presude sadržana u zapisniku o glavnom pretresu predstavlja izvornik.

(2) Ako je doneto rešenje o pritvoru (član 358), mora se i ono uneti u zapisnik o glavnom pretresu.

6. Početak glavnog pretresa i saslušanje optuženog

Član 316.

(1) Prilikom ulaska sudije ili veća u sudnicu i prilikom njihovog izlaska iz sudnice, svi prisutni, na poziv ovlašćenog lica, treba da ustanu.

(2) Stranke i drugi učesnici postupka dužni su da ustanu kad se obraćaju sudu, osim ako za to postoje opravdane prepreke ili ako je saslušanje uređeno na drugi način.

(3) Kad je predsednik veća utvrdio da su na glavni pretres došla sva pozvana lica, ili kad je veće odlučilo da se glavni pretres održi u odsustvu nekog od pozvanih lica, ili je ostavilo da o tim pitanjima docnije reši; pozvaće predsednik veća optuženog i od njega uzeti lične podatke (član 89) da bi utvrdio njegovu istovetnost.

Član 317.

(1) Pošto istovetnost optuženog bude utvrđena, predsednik veća uputiće svedoke i veštake na mesto koje je za njih određeno, gde će sačekati dok budu pozvani radi saslušanja. U slučaju potrebe, predsednik veća može zadržati veštake da prate tok glavnog pretresa.

(2) Ako je oštećeni prisutan, a još nije prijavio imovinskopravni zahtev, uputiće ga predsednik veća da može staviti predlog za ostvarivanje tog zahteva u krivičnom postupku i poučiće ga o pravima iz člana 60. ovog zakonika.

(3) Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac treba da budu saslušani kao svedoci, neće se ukloniti iz zasedanja.

(4) Predsednik veća može preduzeti potrebne mere da spreči dogovaranje između svedoka, veštaka i stranaka. .

Član 318.

Optuženog će predsednik veća upozoriti da pažljivo prati tok glavnog pretresa i uputiće ga da može iznositi činjenice i predlagati dokaze u svoju odbranu, da može postavljati pitanja saoptuženim, svedocima i veštacima, stavljati primedbe i davati objašnjenja u pogledu njihovih iskaza.

Član 319.

(1) Glavni pretres počinje čitanjem optužnice (član 266. stav 1. tač. 1. do 3) ili privatne tužbe.

(2) Optužnicu i privatnu tužbu čita, po pravilu, tužilac, ali predsednik veća može umesto toga, ako se radi o optužnici oštećenog kao tužioca ili o privatnoj tužbi, usmeno izložiti njihov sadržaj. Tužiocu će se dozvoliti da dopuni izlaganje predsednika veća.

(3) Ako je oštećeni prisutan, može obrazložiti imovinskopravni zahtev, a ako nije prisutan, njegov predlog će pročitati predsednik veća.

Član 320.

(1) Pošto je optužnica ili privatna tužba pročitana ili je usmeno izložen njihov sadržaj, predsednik veća upitaće optuženog da li je razumeo optužbu. Ako se predsednik veća uveri da optuženi nije razumeo optužbu, ponovo će mu izložiti njenu sadržinu na način da je optuženi najlakše može razumeti.

(2) Nakon toga, predsednik veća će pozvati optuženog da se, ako to želi, izjasni povodom svake tačke optužbe da li priznaje da je učinio delo za koje je optužen i da li priznaje svoju krivičnu odgovornost, i da u slučaju priznanja pruži potrebna objašnjenja, a u slučaju poricanja iznese svoju odbranu.

(3) Optuženi nije dužan da se izjasni o optužbi niti da iznosi svoju odbranu.

(4) Saslušanju optuženog ne mogu prisustvovati saoptuženi koji još nisu saslušani.

Član 321.

(1) Pri saslušanju optuženog na glavnom pretresu, shodno će se primenjivati opšte odredbe koje važe za saslušanje okrivljenog (čl. 89. do 95).

(2) Ako optuženi uopšte neće da odgovara ili neće da odgovara na pojedino pitanje: pročitaće se njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza.

(3) Po završenom saslušanju predsednik je dužan da upita optuženog da li ima još šta da navede u svoju odbranu.

Član 322.

(1) Kad predsednik veća završi saslušanje optuženog, članovi veća mogu optuženom neposredno postavljati pitanja. Tužilac, branilac, oštećeni, zakonski zastupnik, punomoćnik, saoptuženi i veštaci mogu neposredno postavljati pitanja optuženom po odobrenju predsednika veća.

(2) Predsednik veća će zabraniti pitanja ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (član 90) ili se ne odnosi na predmet. Ako predsednik veća zabrani postavljanje određenog pitanja ili davanje odgovora, stranke mogu zahtevati da o tome odluči veće.

Član 323.

(1) Kad se završi saslušanje prvog optuženog, pristupiće se redom saslušanju ostalih optuženih, ako ih ima. Posle svakog saslušanja, predsednik veća će upoznati saslušanog sa iskazima ranije saslušanih saoptuženih i upitaće ga da li ima šta da primeti. Ranije saslušanog optuženog predsednik veća će upitati da li ima šta da primeti na iskaz docnije saslušanog optuženog. Svaki optuženi ima pravo da postavlja pitanja ostalima saslušanim saoptuženim.

(2) Ako se iskazi pojedinih saoptuženih o istoj okolnosti razlikuju, predsednik veća može suočiti saoptužene.

Član 324.

Veće može, izuzetno, odlučiti da se optuženi privremeno udalji iz sudnice ako saoptuženi ili svedok odbija da daje iskaz u njegovom prisustvu ili ako okolnosti ukazuju da u njegovom prisustvu neće govoriti istinu. Po povratku optuženog u zasedanje, pročitaće mu se iskaz saoptuženog, odnosno svedoka. Optuženi ima pravo da postavlja pitanja saoptuženom, odnosno svedoku, a predsednik veća će ga upitati da li ima šta da primeti na njihov iskaz. Po potrebi, može se izvršiti suočenje.

Član 325.

Optuženi se može u toku glavnog pretresa dogovarati sa svojim braniocem, ali o tome kako će odgovoriti na postavljeno pitanje ne može se savetovati ni sa svojim braniocem niti sa nekim drugim.

7. Dokazni postupak

Član 326.

(1) Pošto je optuženi saslušan, postupak se nastavlja izvođenjem dokaza.

(2) Dokazivanje obuhvata sve činjenice za koje sud smatra da su važne za pravilno presuđenje.

(3) Dokazi se izvode onim redom koji utvrdi predsednik veća. Ako oštećeni koji je prisutan treba da se sasluša kao svedok, njegovo saslušanje će se obaviti odmah posle saslušanja optuženog.

(4) Stranke i oštećeni mogu do završetka glavnog pretresa predlagati da se izvide nove činjenice i pribave novi dokazi, a mogu ponoviti i one predloge koje je predsednik veća ili veće ranije odbilo.

(5) Veće može odlučiti da se izvedu dokazi koji nisu predloženi ili od koji je predlagač odustao.

Član 327.

Priznanje optuženog na glavnom pretresu oslobađa sud dužnosti da izvodi druge dokaze, osim u slučaju propisanom u članu 94. ovog zakonika i kad su u pitanju dokazi od kojih zavisi vrsta i mera krivične sankcije.

Član 328.

(1) Pri saslušanju svedoka i veštaka na glavnom pretresu, shodno će se primenjivati opšte odredbe koje važe za njihovo saslušanje.

(2) Svedok koji nije saslušan neće, po pravilu, prisustvovati izvođenju dokaza.

(3) Ako se kao svedok saslušava lice mlađe od četrnaest godina, veće može odlučiti da se za vreme njegovog saslušanja isključi javnost.

(4) Ako maloletno lice prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oštećeni, udaljiće se iz sudnice čim njegovo prisustvo nije više potrebno:

Član 329.

(1) Pre saslušanja svedoka, predsednik veća će ga opomenuti na dužnost da iznese sudu sve što mu je o predmetu poznato i upozoriće ga da lažno svedočenje predstavlja krivično delo.

(2) Predsednik veća će pozvati svedoka koji nije zaklet u istrazi da pre saslušanja položi zakletvu; a ako je zakletvu položio u istrazi, opomenuće ga na već položenu zakletvu.

Član 330.

(1) Pre saslušanja veštaka, predsednik veća će ga opomenuti na dužnost da nalaz i mišljenje da po najboljem znanju i upozoriće ga da davanje lažnog nalaza i mišljenja predstavlja krivično delo.

(2) Predsednik veća će pozvati veštaka koji nije zaklet da pre veštačenja položi. zakletvu, a ako je zakletvu položio, opomenuće ga na već položenu zakletvu.

(3) Veštak izlaže usmeno na glavnom pretresu svoj nalaz i mišljenje. Ako je veštak pre glavnog pretresa pripremio pisani nalaz i mišljenje, može mu se dozvoliti da ga pročita, a potom će se njegov sastav priložiti zapisniku.

(4) Veće može odlučiti da se, umesto pozivanja stručnjaka ustanove ili organa kojima je povereno veštačenje, samo pročita nalaz i mišljenje, ako se zbog prirode veštačenja ne može očekivati potpunije objašnjenje njihovog pisanog nalaza i mišljenja. Ako oceni da je to potrebno s obzirom na ostale izvedene dokaze i primedbe stranaka (član 339), veće može naknadno odlučiti da se i neposredno saslušaju stručnjaci koji su veštačili.

Član 331.

(1) Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka ili veštaka, članovi veća mogu svedoku, odnosno veštaku neposredno postavljati pitanja. Tužilac, optuženi, branilac, oštećeni, zakonski zastupnik, punomoćnik i veštaci mogu po odobrenju predsednika veća, neposredno postavljati pitanja svedocima i veštacima.

(2) Predsednik će zabraniti pitanje i odbiti odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (član 90) ili se ne odnosi na predmet. Ako predsednik veća zabrani postavljanje određenog pitanja ili davanje odgovora, stranke mogu zahtevati da o tome odluči veće.

Član 332.

Ako je svedok ili veštak pri ranijem saslušanju naveo činjenice kojih se više ne seća ili ako odstupi od svog iskaza, predočiće mu se raniji iskaz, odnosno ukazaće mu se na odstupanje i upitaće se zašto sada iskazuje drukčije, a, po potrebi, pročitaće se njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza.

Član 333.

(1) Saslušani svedoci i veštaci ostaju u sudnici ako ih predsednik veća po saslušanju stranaka sasvim ne otpusti ili ne naredi da se privremeno udalje iz sudnice.

(2) Po predlogu stranaka ili po službenoj dužnosti, predsednik veća može narediti da se saslušani svedoci i veštaci udalje iz sudnice i da se docnije ponovo pozovu i još jednom saslušaju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i veštaka.

Član 334.

(1) Ako se na glavnom pretresu sazna da svedok ili veštak ne može doći pred sud ili mu je dolazak znatno otežan, može veće, ako smatra da je njegov iskaz važan, narediti da ga van glavnog pretresa sasluša predsednik veća ili sudija član veća, ili da saslušanje obavi istražni sudija suda na čijem se području svedok, odnosno veštak nalazi.

(2) Ako je potrebno da se izvrši uviđaj ili rekonstrukcija van glavnog pretresa, to će učiniti predsednik veća ili sudija član veća.

(3) Stranke, branilac i oštećeni obavestiće se uvek kad će se i na kom mestu saslušati svedok, odnosno izvršiti uviđaj ili rekonstrukcija, sa upozorenjem da mogu prisustvovati tim radnjama. Ako je optuženi u pritvoru, o potrebi njegovog prisustva tim radnjama odlučuje veće. Kad stranke i oštećeni prisustvuju izvođenju tih radnji, imaju prava propisana u članu 251. stav 7. ovog zakonika.

Član 335.

Veće može, u toku glavnog pretresa, po saslušanju stranaka, odlučiti da zatraži od istražnog sudije da preduzme određene radnje radi razjašnjenja izvesnih činjenica, ako bi preduzimanje tih radnji na glavnom pretresu bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem postupka ili sa drugim znatnim teškoćama. Kad istražni sudija postupa po ovakvom zahtevu veća, primenjuju se odredbe koje se odnose na preduzimanje istražnih radnji.

Član 336

(1) Zapisnici o uviđaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i lica i o oduzimanju stvari, kao i isprave, knjige, spisi i druga pismena koja služe kao dokaz, pročitaće se na glavnom pretresu radi utvrđivanja njihove sadržine, a po oceni veća, može se njihova sadržina ukratko usmeno izneti. Pismena koja imaju značaj dokaza ukoliko je to moguće podnose se u izvorniku.

(2) Predmeti koji mogu služiti razjašnjenju stvari u toku glavnog pretresa pokazaće se optuženom, a po potrebi svedocima i veštacima. Ako pokazivanje ima značaj prepoznavanja, postupiće se po članu 104. ovog zakonika.

Član 337.

(1) Osim slučajeva koji su posebno propisani u ovom zakoniku, zapisnici o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih učesnika u krivičnom delu, kao i zapisnici ili druga pismena o nalazu i mišljenju veštaka, mogu se po odluci veća pročitati samo u ovim slučajevima:

1) ako su saslušana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć, ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih uzroka:

2) ako svedoci ili veštaci bez zakonskih razloga neće da daj iskaz na glavnom pretresu.

(2) Veće može, uz saglasnost stranaka, odlučiti da se zapisnik o ranijem saslušanju svedoka ili veštaka, odnosno njegov pisani nalaz i mišljenje pročita iako svedok, odnosno veštak nije prisutan, bez obzira da li je bio pozvan na glavni pretres. Izuzetno, i bez saglasnosti stranaka, ali po njihovom saslušanju, veće može odlučiti da se pročita zapisnik o saslušanju svedoka ili veštaka na ranijem glavnom pretresu, koji je održan pred istim predsednikom veća, iako je protekao rok iz člana 309. stav 3. ovog zakonika, ili da se pročita pisani nalaz i mišljenje stručne ustanove ili državnog organa kad pozvani stručnjak iz te ustanove, odnosno organa koji je izvršio veštačenje nije došao na glavni pretres, ako, s obzirom na ostale izvedene dokaze, oceni da je potrebno da se upozna sa sadržinom zapisnika ili pisanog nalaza i mišljenja. Kad zapisnik, odnosno pisani nalaz i mišljenje budu pročitani i saslušane primedbe stranaka (član 339), veće će, uzimajući u obzir i ostale izvedene dokaze, odlučiti da li će i neposredno saslušati svedoka ili veštaka.

(3) Zapisnici o ranijem saslušanju lica koja su oslobođen od dužnosti svedočenja (član 98) ne smeju se pročitati ako ta lica nisu uopšte pozvana na glavni pretres ili su na glavnom pretresu, pre prvog saslušanja, izjavila da neće da svedoče. Po završenom dokaznom postupku, veće će odlučiti da se ovi zapisnici izdvoje iz spisa i odvojeno čuvaju (član 178). Ovako će veće postupati i u pogledu drugih zapisnika i obaveštenja navedeni u članu 178. ovog zakonika, ako nije ranije donesena odluka o njihovom izdvajanju. Protiv rešenja o izdvajanju zapisnika i obaveštenja dozvoljena je posebna žalba. Po pravnosnažnosti rešenja, izdvojeni zapisnici i obaveštena zatvaraju se u poseban omot i predaju istražnom sudiji radi čuvanja odvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati ni koristiti u postupku. Zapisnici i obaveštenja moraju biti izdvojeni pre nego što se spisi, povodom žalbe protiv presude, dostave višem sudu.

(4) Razlozi zbog kojih se čita zapisnik navešće se u zapisniku o glavnom pretresu, a prilikom čitanja će se saopštiti da li je svedok ili veštak zaklet.

Član 338.

U slučajevima iz čl. 321, 332. i 337. ovog zakonika, kao i u drugim slučajevima kad je to potrebno, veće može odlučiti da se na glavnom pretresu, pored čitanja zapisnika, reprodukuje i snimak saslušanja (član 179).

Član 339.

Posle dovršenog saslušan>a svakog svedoka ili veštaka i posle čitanja svakog zapisnika ili drugog pismena, upitaće predsednik veća stranke i oštećenog da li imaju šta da primete.

Član 340.

(1) Po završenom dokaznom postupku, predsednik veća upitaće stranke i oštećenog imaju li kakve predloge za dopunu dokaznog postupka.

(2) Ako niko ne predloži dopunu dokaznog postupka ili pred log bude odbijen, a veće smatra da je stanje stvari izviđeno, predsednik će objaviti da je dokazni postupak završen.

8. Izmena i proširenje optužbe

Član 341.

(1) Ako tužilac u toku glavnog pretresa oceni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmenilo činjenično stanje izneseno u optužnici, on može na glavnom pretresu usmeno izmeniti optužnicu, a može predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice.

(2) U slučaju podnošenja nove optužbe, sud je dužan da okrivljenom i braniocu obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a na njihov zahtev, ako je to potrebno, i u slučaju izmeni optužbe.

(3) Ako veće dozvoli prekid glavnog pretresa radi pripremanja nove optužnice, odrediće rok u kome tužilac mora podneti optužnicu. Primerak nove optužnice dostaviće se optuženom, ali prigovor protiv ove optužnice nije dozvoljen Ako tužilac u ostavljenom roku ne podnese optužnicu, veće će nastaviti glavni pretres na osnovu ranije optužnice.

Član 342.

(1) Ako optuženi u toku glavnog pretresa u zasedanju učini krivično delo ili ako se u toku glavnog pretresa otkrije koje ranije učinjeno krivično delo optuženog, veće će po optužbi ovlašćenog tužioca, koja može biti i usmeno iznesena, proširiti glavni pretres i na to delo, ili odlučiti da se za to krivično delo posebno sudi. Protiv te optužbe nije dozvoljen prigovor.

(2) Ako veće prihvati proširenje optužbe, prekinuće glavni pretres i obezbediti dovoljno vremena za pripremanje odbrane.

(3) Ako je za presuđenje dela iz stava 1. ovog člana nadležan viši sud, veće će odlučiti da li će i predmet po kome vodi glavni pretres ustupiti nadležnom višem sudu.

9. Završna reč

Član 343.

Po završenom dokaznom postupku predsednik veća daje reč strankama, oštećenom i braniocu. Prvi govori tužilac, zatim oštećeni, branilac, pa optuženi.

Član 344.

Tužilac će u svojoj reči izneti ocenu dokaza izvedenih na glavnim pretresu, zatim će izložiti zaključke o činjenicama važnim za odluku i staviće i obrazložiti predlog o krivičnoj odgovornosti optuženog, o odredbama krivičnog i drugog zakona koje bi se imale primeniti, kao i olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne. Tužilac ne može stavljati određeni predlog o visini kazne, ali može predložiti sudsku opomenu ili uslovnu osudu.

Član 345.

Oštećeni ili ili njegov punomoćnik može u svojoj reči obrazložiti imovinskopravni zahtev i ukazati na dokaze o krivičnoj odgovornosti optuženog.

Član 346.

(1) Branilac ili sam optuženi izložiće u svojoj reči odbranu i može se osvrnuti na navode tužioca i oštećenog.

(2) Posle branioca, optuženi oma pravo da sam govori, da se izjasni da li usvaja odbranu branioca i da je dopuni.

(3) Tužilac i oštećeni imaju pravo da odgovore na odbranu, a branilac, odnosno optuženi, da se osvrnu na te odgovore.

(4) Poslednja reč uvek pripada optuženom.

Član 347.

(1) Reč stranaka, branioca i oštećenog ne može se ograničiti na određeno vreme.

(2) Predsednik veća može, po prethodnoj opomeni, prekinuti lice koje u svojoj reči vređa javni red i moral ili vređa drugoga ili se upušta u ponavljanja ili izlaganja koja očigledno nemaju veze sa predmetom. U zapisniku o glavnom pretresu mora se navesti da je reč bila prekinuta i zašto je bila prekinuta.

(3) Kad optužbu zastupa više lica ili odbranu više branilaca, izlaganja se ne mogu ponavljati. Zastupnik optuženih, odnosno odbrane, po međusobnom sporazumu, odabraće pitanja o kojima će govoriti.

(4) Posle svih završnih govora, predsednik veća je dužan da upita želi li još ko šta da izjavi.

Član 348.

(1) Ako veće po završenim izlaganjima stranaka, branioca i oštećenog ne odluči da izvede još neke dokaze, predsednik veća će objaviti da je glavni pretres završen.

(2) Ako odluči da izvede još neke dokaze, veće će nastaviti dokazni postupak i nakon njegovog završetka ponovo postupiti po odredbi člana 343. ovog zakonika. Tužilac, oštećeni, branilac i optuženi mogu svoje završne reči samo dopuniti u vezi sa naknadno izvedenim dokazima.

(3) Posle objavljivanja da je glavni pretres završen, veće će se povući na većanje i glasanje radi donošenja pr(:sude.

10. Odbacivanje optužnice

Član 349.

U toku ili po završetku glavnog pretresa, veće će rešenjem odbaciti optužnicu, ako utvrdi:

1) da sud nije stvarno nadležan:

2) da je postupak vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca, bez predloga oštećenog ili bez odobrenja nadležnog državnog organa, ili je nadležni državni organ odustao od datog odobrenja;

3) da postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje.

Član 364.

(1) @albu mogu izjaviti stranke, branilac, zakonski zastupnik optuženog i oštećeni.

(2) U korist optuženog žalbu mogu izjaviti i njegov bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. Rok za žalbu i u tom slučaju teče od dana kad je optuženom, odnosno njegovom braniocu dostavljen prepis presude.

(3) Državni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu, tako i u korist optuženog.

(4) Oštećeni može pobijati presudu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka, ali ako je državni tužilac preuzeo gonjenje od oštećenog kao tužioca (član 64. stav 2), oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih osnova zbog kojih se presuda može pobijati (član 367).

(5) @albu može izjaviti i lice čiji je predmet oduzet (član 69. stav 2. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije) ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom (član 85. stav 2. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije).

(6) Branilac i lica iz stava 2. ovog člana mogu izjaviti žalbu i bez naročitog ovlašćenja optuženog, ali ne i protiv njegove volje, osim kad je optuženom izrečena kazna zatvora od dvadeset godina ili teža kazna.

Član 365.

(1) Optuženi se može odreći prava na žalbu samo pošto mu je presuda dostavljena. Optuženi se i pre toga može odreći prava na žalbu ako su se tužilac i oštećeni, kad ima prano da izjavi žalbu zbog svih osnova (član 364. stav 4), odrekli prava na žalbu, osim ako bi optuženi po presudi imao da izdržava kaznu zatvora. Do donošenja odluke drugostepenog suda, optuženi može odustati od već izjavljene žalbe. Optuženi može odustati i od žalbe koju su izjavili njegov branilac ili lica navedena u članu 364. stav 2. ovog zakonika.

(2) Tužilac i oštećeni mogu se odreći prava na žalbu od časa objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavu žalbe, a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od već izjavljene žalbe.

(3) Odricanje i odustajanje od žalbe ne može se opozvati.

(4) Optuženi se ne može odreći prava na žalbu niti odustati od već izjavljene žalbe ako mu je izrečena kazna zatvora od dvadeset godina ili teža kazna.

Član 375.

(1) O sednici veća obavestiće se onaj optuženi ili njegov branilac, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik koji je u roku predviđenom za žalbu ili za odgovor na žalbu zahtevao da bude obavešten o sednici ili je predložio održavanje pretresa pred drugostepenim sudom (čl. 377. do 379). Predsednik veća ili veće može odlučiti da se o sednici veća obaveste stranke i kad nisu to zahtevale ili da se o sednici obavesti i stranka koja to nije zahtevala, ako bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

(2) Ako se o sednici veća obaveštava optuženi koji je u pritvoru ili u ustanovi za izdržavanje kazne, predsednik veća narediće da se obezbedi njegovo prisustvo.

(3) Sednica veća počinje izveštajem sudije izvestioca o stanju stvari. Veće može od stranaka koje prisustvuju sednici zatražiti potrebna objašnjenja u vezi sa žalbenim navodima. Stranke mogu predložiti da se radi dopune izveštaja pročitaju pojedini spisi i mogu, po dozvoli predsednika veća, dati potrebna objašnjenja za svoje stavove iz žalbe, odnosno odgovora na žalbu, ne ponavljajući ono što je sadržano u izveštaju.

(4) Nedolazak stranaka koje su uredno obaveštene ne sprečava održavanje sednice veća. Ako optuženi nije izvestio sud o promeni boravišta ili stana, može se održati sednica veća, iako optuženi o sednici nije bio obavešten.

(5) Na sednici veća kojoj prisustvuju stranke, javnost se može isključiti samo pod uslovima određenim ovim zakonikom (čl. 292. do 294).

(6) Zapisnik o sednici veća priključuje se spisima prvostepenog i drugostepenog suda.

(7) Rešenja iz čl. 386. i 387. ovog zakonika mogu se doneti i bez obaveštavanja stranaka o sednici veća.

Član 377.

(1) Pretres pred drugostepenim sudom održaće se samo ako je potrebno da se zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izvedu novi dokazi ili ponove već ranije izvedeni dokazi i ako postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres.

(2) Na pretres pred drugostepenim sudom pozivaju se optuženi i njegov branilac, tužilac, oštećeni, zakonski zastupnici i punomoćnici oštećenog, oštećenog kao tužioca i privatnog tužioca; kao i oni svedoci i veštaci za koje sud odluči da se saslušaju.

(3) Ako je optuženi u pritvoru, predsednik veća drugostepenog suda preduzeće što je potrebno da se optuženi dovede na pretres.

(4) Ako oštećeni kao tužilac ili privatnu tužilac ne dođe na pretres pred drugostepenim sudom, neće se primeniti odredba člana 303. stav 2. ovog zakonika.

Član 378.

(1) Pretres pred drugostepenim sudom počinje izveštajem sudije izvestioca, koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe.

(2) Po predlogu ili po službenoj dužnosti pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi žalba, a po potrebi i zapisnik o glavnom pretresu.

(3) Posle tora, pozvaće ss žalilac da obrazloži žalbu, a onda protivna stranka da mu odgovori. Optuženi i njegov branilac imaju uvek poslednju reč.

(4) Stranke mogu na pretresu iznositi nove dokaze i činjenice.

(5) Tužilac može, s obzirom na rezultat pretresa, u celini ili delimično odustati od optužnice ili izmeniti optužnicu u korist optuženog. Ako je državni tužilac odustao od optužnice u celini, oštećeni ima prava predviđena u članu 62. ovog zakonika.

Član 408.

(1) Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka mogu podneti stranke i branilac, a posle smrti osuđenog zahtev mogu podneti državni tužilac i lica navedena u članu 364. stav 2. ovog zakonika.

(2) Zahtev za ponavljanje krivičnog postupka može se podneti i pošto je osuđeni izdržao kaznu, i bez obzira na zastarelost, amnestiju ili pomilovanje.

(3) Ako sud koji bi bio nadležan za odlučivanje o ponavljanju krivičnog postupka (član 409) sazna da postoji razlog za ponavljanje krivičnog postupka, obavestiće o tome osuđenog, odnosno lice koje je ovlašćeno da u korist osuđenog podnese zahtev.

Član 413.

(1) Krivični postupak u kome je neko lice osuđeno u odsustvu (član 304) ponoviće se i van uslova propisanih u članu 407. ovog zakonika ako osuđeni i njegov branilac podnesu zahtev za ponavljanje postupka u roku od šest meseci od dana nastupanja mogućnosti da se osuđenom sudi u njegovom prisustvu.

(2) Krivični postupak u kome je neko lice osuđeno u odsustvu ponoviće se i van uslova propisanih u članu 407. ovog zakonika ako je njegovo izdavanje strana država odobrila pod uslovom da se postupak ponovi.

(3) U rešenju kojim se dozvoljava ponavljanje krivičnog postupka po odredbama st. 1. i 2. ovog člana, sud će odrediti da se osuđenom dostavi optužnica ako mu ranije nije dostavljena, a može odrediti da se stvar vrati u stanje istrage, odnosno da se sprovede istraga ako je nije bilo.

(4) Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, ponavljanje postupka je dozvoljeno samo pod uslovima propisanim u čl. 407. i 408. ovog zakonika.

(5) Pri izricanju nove presude u postupku sprovedenom po odredbama st. 1. i 2. ovog člana sud je vezan zabranom propisanom u članu 382. ovog zakonika.

Član 416.

(1) Zahtev za vanredno ublažavanje kazne mogu podneti državni tužilac, osuđeni i njegov branilac, kao i lica koja su ovlašćena da izjave žalbu protiv presude u korist optuženog (član 364).

(2) Zahtev za vanredno ublažavanje kazne ne zadržava izvršenje kazne.

Član 422.

(1) O zahtevu za zaštitu zakonitosti sud odlučuje u sednici.

(2) Pre nego što predmet bude iznesen na rešavanje, sudija određen za izvestioca dostaviće primerak zahteva okrivljenom i braniocu, a može po potrebi da pribavi obaveštenje o istaknutim povredama zakona.

(3) O sednici će se uvek obavestiti državni tužilac, a okrivljeni i njegov branilac, ako je zahtev podignut na štetu okrivljenog, uz obezbeđenje prisustva osuđenog (član 375. stav 2).

(4) Sud nadležan za odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti može, s obzirom na sadržaj zahteva, odrediti da se odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

(5) Sud nadležan za odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti je dužan da svoju odluku sa spisima dostavi prvostepenom ili višem sudu najdocnije u roku od četiri meseca od dana podnošenja zahteva.

Član 431.

(1) Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude mogu podneti osuđeni i branilac.

(2) Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude predaje se sudu koji je doneo presudu u prvom stepenu.

(3) Zahtev koji je podnesen neblagovremeno ili ga je podnelo neovlašćeno lice ili je podnesen u slučaju osude na krivičnu sankciju zbog koje se zahtev ne može podneti (član 428. st. 3. i 4), odbaciće rešenjem predsednik veća prvostepenog suda ili sud nadležan za odlučivanje o zahtevu.

(4) Sud nadležan za odlučivanje o zahtevu dostaviće primerak zahteva sa spisima državnom tužiocu koji postupa pred tim sudom, ako je postupak vođen po zahtevu državnog tužioca, koji može u roku od petnaest dana od dana prijema zahteva podneti odgovor na zahtev.

(5) O sednici veća obavestiće se okrivljeni i njegov branilac.

(6) Prvostepeni sud ili sud nadležan za odlučivanje o zahtevu može, s obzirom na sadržinu zahteva, odrediti da se odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Glava XXVI

SKRAĆENI POSTUPAK

Član 433.

(1) U postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine, primenjivaće se odredbe čl. 434. do 448. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, primenjivaće se shodno ostale odredbe ovog zakonika.

(2) Na predlog ovlašćenog tužioca i uz izričit pristanak okrivljenog, predsednik suda može odobriti primenu odredaba o skraćenom postupku koje se odnose na glavni pretres, presudu i postupak po žalbi i na krivična dela sa propisanom kaznom zatvora do pet godina.

(3) Predlog tužioca iz stava 2. ovog člana može se dati u optužnici, bez obzira da li joj je prethodila istraga ili je izostala po osnovu člana 244. stav 6. ovog zakonika.

(4) Okrivljeni može dati pristanak u posebnom podnesku ili na zapisnik pred sudom u roku od osam dana od dana dostavljanja optužnice. Smatra se da je okrivljeni uskratio pristanak ako uloži prigovor protiv optužnice. Ako okrivljeni u roku od osam dana ne da pristanak niti podnese prigovor protiv optužnice, može se izjasniti o tužiočevom predlogu na prvom ročištu za glavni pretres.

(5) Nakon pristanka okrivljenog, optužnica se smatra optužnim predlogom.

(6) Okrivljenom se u slučaju iz stava 2. ovog člana ne može izreći teža kazna od tri godine zatvora, o čemu ss mora poučiti prilikom uručenja optužnice.

Član 434.

(1) Krivični postupak pokreće se na osnovu optužnog predloga državnog tužioca, odnosno oštećenog kao tužioca ili na osnovu privatne tužbe.

(2) Državni tužilac može podneti optužni predlog i na osnovu same krivične prijave.

(3) Optužni predlog i privatna tužba podnose se u potrebnom broju primeraka za sud i okrivljenog.

Član 435.

(1) Pre podnošenja optužnog predloga, državni tužilac može predložiti istražnom sudiji da preduzme određene istražne radnje. Ako se istražni sudija složi sa ovim predlogom, preduzeće istražne radnje, a zatim će se spisi dostaviti državnom tužiocu. Istražne radnje sprovode se što je moguće brže i kraće.

(2) Ako se istražni sudija ne složi sa predlogom za preduzimanje istražnih radnji, zatražiće odluku veća (član 24. stav 6). Protiv odluke veća žalba nije dozvoljena.

(3) Kad u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana državni tužilac primi spise može podneti optužni predlog ili doneti rešenje o odbacivanju krivične prijave.

Član 436.

(1) Pritvor se može odrediti, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo:

1) ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost ili ako postoje druge okolnosti koje očigledno ukazuju na opasnost od bekstva:

2) ako je u pitanju krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju da he okrivljeni dovršiti pokušano krivično delo ili da će izvršiti krivično delo kojim preti.

(2) Pre podnošenja optužnog predloga, pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu istražne radnje, ali ne duže od osam dana. O žalbi protiv rešenja o pritvoru rešava veće (član 24. stav 6).

(3) U pogledu pritvora, od predaje optužnog predloga do završetka glavnog pretresa, primenjuju se shodno odredbe člana 146. ovog zakonika, s tim što je veće dužno da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za pritvor.

(4) Kad se okrivljeni nalazi u pritvoru, sud je dužan da postupa sa naročitom hitnošću.

Član 437.

Ako je krivičnu prijavu podneo oštećeni, a državni tužilac u roku od mesec dana po prijemu prijave ne podnese optužni predlog, niti obavesti oštećenog da je odbacio prijavu, oštećeni ima pravo da kao tužilac preduzme gonjenje, podnošenjem optužnog predloga sudu.

Član 438.

(1) Optužni predlog, odnosno privatna tužba treba da sadrži: ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima ukoliko su poznati, kratak opis krivičnog dela, označenje suda pred kojim se ima održati glavni pretres, predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu i predlog da se okrivljeni oglasi krivim i osudi po zakonu.

(2) U optužnom predlogu može se predložiti da se okrivljeni stavi u pritvor. Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru ili se za vreme sprovođenja istražnih radnji nalazi u pritvoru, naznačiće se u optužnom predlogu koliko je vremena pritvoren.

(3) Kad državni tužilac oceni da je glavni pretres nepotreban, može u optužnom predlogu predložiti da se donese rešenje o kažnjavanju okrivljenog bez zakazivanja glavnog pretresa (član 449).

Član 439.

(1) Kad sud primi optužni predlog ili privatnu tužbu, sudija će prethodno ispitati da li je sud nadležan, da li treba sprovesti pojedine istražne radnje ili dopuniti sprovedene istražne radnje i da li postoje uslovi za odbacivanje optužnog predloga, odnosno privatne tužbe.

(2) Ako sudija ne donese nijedno od rešenja iz stava 1. ovog člana, dostaviće optužbu okrivljenom i zakazaće odmah glavni pretres. Ako se glavni pretres ne zakaže u roku od mesec dana od prijema optužnog predloga ili privatne tužbe, sudija je dužan da o razlozima izvesti predsednika suda, koji će preduzeti mere da se glavni pretres što pre održi.

(3) Ako sudija smatra da treba da se sprovedu pojedine istražne radnje, zatražiće da to učini istražni sudija.

Član 440.

(1) Ako sudija utvrdi da je za suđeni nadležan drugi sud, oglasiće se nenadležnim i po pravnosnažnosti rešenja ustupiti predmet tom sudu, a ako utvrdi da je za suđenje nadležan viši sud, ustupiće predmet na dalji postupak državnom tužiocu koji postupa pred višim sudom. Ako državni tužilac smatra da je za suđenje nadležan sud koji mu je dostavio predmet, zatražiće odluku veća suda pred kojim postupa.

(2) Posle zakazivanja glavnog pretresa sud se ne može po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim.

Član 441.

(1) Sudija će odbiti optužni predlog ili privatnu tužbu ako nađe da postoje razlozi za obustavljanje postupka predviđeni u članu 274. stav 1 . tač. 1. do 3. ovog zakonika, a ako su sprovedeni istražne radnje - i iz razloga predviđenog u tački 4. tog člana.

(2) Rešenje sa kratkim obrazloženjem dostavlja se državnom tužiocu, oštećenom kao tužiocu, ili privatnom tužiocu, kao i okrivljenom.

Član 442.

(1) Sudija poziva na glavni pretres okrivljenog i njegovog branioca, tužioca, oštećenog i njihove zakonske zastupnike i punomoćnike, svedoke, veštake i tumača, a po potrebi pribavlja i predmete koji treba da služe kao dokaz na glavnom pretresu.

(2) Okrivljenom će se u pozivu naznačiti da na glavni pretres može doći sa dokazima za svoju odbranu ili da dokaze blagovremeno saopšti sudu kako bi se mogli pribaviti za glavni pretres. U pozivu će se okrivljeni upozoriti da će se glavni pretres održati i u njegovom odsustvu ako za to postoje zakonski uslovi (član 445. stav 3). Okrivljenom će se uz poziv dostaviti i optužni predlog, odnosno privatna tužba i poučiće se da ima pravo da uzme branioca, ali da se, u slučaju kad odbrana nije obavezna, zbog nedolaska branioca na glavni pretres ili uzimanja branioca tek na glavnom pretresu, ne mora odložiti glavni pretres.

(3) Poziv okrivljenom mora se dostaviti tako da između dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. Po pristanku okrivljenog ovaj rok se može skratiti.

Član 443.

Glavni pretres se drži u mestu suda. U hitnim slučajevima, naročito kad treba izvršiti uviđaj ili kada je to u interesu lakšeg sprovođenja dokaznog postupka, može se po odobrenju predsednika suda glavni pretres odrediti i u mestu gde je krivično delo učinjeno ili gde se ima preduzeti uviđaj, ako su ta mesta na području tog suda.

Član 444.

(1) Prigovor mesne nenadležnosti može se podneti najdocnije do početka glavnog pretresa.

(2) Sudija koji je sprovodio istražne radnje nije izuzet da postupa na glavnom pretresu.

Član 445.

(1) Glavni pretres održaće se i ako ne dođe državni tužilac koji je uredno pozvan. U tom slučaju, oštećeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optužbu u granicama optužnog predloga.

(2) Glavni pretres se može održati i ako ne dođe oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac, ako je sudu podneo predlog da se glavni pretres održi u njegovom odsustvu.

(3) Ako okrivljeni ne dođe na glavni pretres, iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravišta, sud može odlučiti da se glavni pretres održi i u njegovom odsustvu pod uslovom da njegovo prisustvo nije nužno i da je pre toga bio saslušan.

Član 446.

(1) Glavni pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga ili privatne tužbe. Započeti glavni pretres dovršiće se po mogućnosti bez prekidanja.

(2) U slučaju potpunog priznanja okrivljenog datog na glavnom pretresu, koje je potkrepljeno drugim dokazima, sud će uz saglasan predlog stranaka prekinuti dokazni postupak i preći na izricanje krivične sankcije, osim ako posumnja u istinitost priznanja.

(3) Pod uslovima iz stava 2. ovog člana sud može izreći sledeće krivične sankcije: sudsku opomenu, uslovnu osudu, novčanu kaznu i kaznu zatvora do jedne godine, a uz njih jednu ili više sledećih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upotrebe motornog vozila i oduzimanje imovinske koristi. Za krivična dela iz člana 433. stav 2. ovog zakonika kazna zatvora ne može biti veća od tri godine.

(4) Ako u toku ili po završetku glavnog pretresa sudija nađe da je za suđenje stvarno nadležno veće ili viši sud, dostaviće spise nadležnom državnom tužiocu. Kad utvrdi da postoji koji od drugih razloga iz člana 349. ovog zakonika, sudija će rešenjem odbaciti optužbu.

(5) Po zaključenju glavnog pretresa, sud će odmah izreći presudu i objaviti je s bitnim razlozima. Presuda se mora izraditi pismeno u roku od osam dana od dana objavljivanja.

(6) Protiv presude žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.

(7) Stranke i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu odmah po objavljivanju presude. U takvom slučaju, prepis presude dostaviće se stranci i oštećenom samo ako to zahtevaju. Ako su se obe stranke i oštećeni po objavljivanju presude odrekli prava na žalbu i ako niko od njih nije zahtevao dostavljanje presude, pismeno izrađena presuda ne mora da sadrži obrazloženje.

(8) Odredbe člana 358. ovog zakonika shodno će se primenjivati i u pogledu ukidanja pritvora posle izricanja presude.

(9) Kad sud izrekne kaznu zatvora, može se odrediti da se okrivljeni stavi u pritvor odnosno da ostane u pritvoru, ako postoje razlozi iz člana 436. stan 1. ovog zakonika. Pritvor u takvom slučaju može trajati do pravnosnažnosti presude, ali najduže dok okrivljenom ne istekne kazna koju je izrekao prvostepeni sud, odnosno dok ne isteknu rokovi propisani u članu 146. stav 4. ovog zakonika.

(10) Ako državni tužilac nije prisustvovao glavnom pretresu (član 445. stan 1), oštećeni ima prano da u svojstvu tužioca izjavi žalbu protiv presude, bez obzira da li se žali i državni tužilac.

Član 447.

(1) Pre zakazivanja glavnog pretresa za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi, sudija može pozvati samo privatnog tužioca i okrivljenog da određenog dana dođu u sud radi prethodnog razjašnjavanja stvari, ako smatra da bi to bilo celishodno za brže okončanje postupka. Okrivljenom se uz poziv dostavlja i prepis privatne tužbe.

(2) Ako ne dođe do izmirenja stranaka i povlačenja privatne tužbe, sudija će uzeti izjave od stranaka i pozvati ih da stave svoje predloge u pogledu pribavljanja dokaza.

(3) Ako sudija ne nađe da postoje uslovi za odbacivanje tužbe, doneće odluku o tome koji će se dokazi izvesti na glavnim pretresu i zakazaće, po pravilu, odmah glavni pretres i saopštiće to strankama.

(4) Ako sudija smatra da nije potrebno pribavljanje dokaza, a ne postoje neki drugi razlozi za posebno zakazivanje glavnog pretresa, može odmah otvoriti glavni pretres i po izvođenju dokaza koji se nalaze pred sudom doneti odluku povodom privatne tužbe. Na ovo će se posebno upozoriti privatni tužilac i okrivljeni prilikom dostavljanja poziva.

(5) Za neodazivanje privatnog tužioca na poziv iz stava 1. ovog člana važi odredba člana 59. ovog zakonika.

(6) U slučaju nedolaska okrivljenog, ako je sudija odlučio da otvori glavni pretres, primeniće se odredba člana 445. stav 3. ovog zakonika.

Član 448.

(1) Kad drugostepeni sud rešava o žalbi protiv presude donesene po skraćenom postupku kojom je izrečena kazna zatvora, o sednici veća obavestiće se stranke i branilac okrivljenog u smislu člana 374, stav 2. i člana 375. stav 1. ovog zakonika, a u ostalim slučajevima, samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjašnjenje stvari.

(2) Ako je reč o krivičnom delu za koje se postupak vodi po zahtevu državnog tužioca, predsednik veća će pre sednice veća dostaviti spise državnom tužiocu, koji može podneti svoj pisani predlog.

Glava XXVII

POSTUPCI ZA IZRICANJE KRIVIČNIH SANKCIJA BEZ GLAVNOG PRETRESA

1. Postupak za kažnjavanje pre glavnog pretresa

Član 449.

(1) Za krivična dela za koja se može izreći novčana kazna kao glavna kazna sudija može, na predlog državnog tužioca, doneti rešenje o kažnjavanju i bez održavanja glavnog pretresa.

(2) Predlog za donošenje rešenja o kažnjavanju iz stava 1. ovog člana državni tužilac stavlja u optužnom predlogu, kad oceni da održavanje glavnog pretresa nije potrebno.

(3) Ako je postavljen imovinskopravni zahtev, ovlašćeno lice će biti upućeno na parnicu.

Član 450.

(1) Rešenjem o kažnjavanju sudija može izreći novčanu kaznu i uz nju jednu ili više od sledećih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upravljanja motornim vozilom i oduzimanje imovinske koristi.

(2) Novčana kazna može biti izrečena u iznosu do 50.000 dinara, a zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju do dve godine.

Član 451.

(1) Ako sudija smatra da nisu ispunjene pretpostavke za donošenje rešenja o kažnjavanju, postupiće po odredbama člana 439. do 441. ovog zakonika.

(2) Ako se sudija složi sa predlogom državnog tužioca, pribaviće podatke o ranijim osudama, a po potrebi, i o ličnosti okrivljenog, a zatim će, nakon saslušanja okrivljenog, doneti rešenje o kažnjavanju.

(3) Rešenje o kažnjavanju mora da sadrži naznačenje da je predlog državnog tužioca prihvaćen; lične podatke okrivljenog; delo za koje se oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela i od kojih zavisi primena određene odredbe krivičnog zakona; zakonski naziv krivičnog dela i koje su odredbe krivičnog i drugog zakona primenjene; odluku o izrečenoj novčanoj kazni i meri, kao i odluku o upućivanju ovlašćenog lica na ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u parničnom postupku; obrazloženje izrečene kazne i mere; pouku o pravu na prigovor, kao i upozorenje da će po proteku roka za prigovor, ako ne bude podnesen, rešenje o kažnjavanju postati pravnosnažno.

Član 452.

(1) Rešenje o kažnjavanju se dostavlja državnom tužiocu i okrivljenom.

(2) Okrivljeni može u roku od osam dana od dana dostavljanja podneti prigovor protiv rešenja o kažnjavanju.

Član 453.

(1) Ako okrivljeni podnese prigovor blagovremeno sudija će zakazati glavni pretres po optužnom predlogu državnog tužioca i dalje postupati po odredbama čl. 434. do 448.

(2) O žalbi protiv rešenja o odbacivanju prigovora odlučuje veće (član 24. sav 6).

(3) Ako protiv rešenja o kažnjavanju ne bude podnesen prigovor, rešenje postaje pravnosnažno.

Član 454.

U postupku po optužnom predlogu sudija nije vezan predlogom državnog tužioca za kažnjavanje, kao ni zabranom iz člana 382. ovog zakonika.

2. Postupak za kažnjavanje i izricanje uslovne osude

od strane istražnog sudije

Član 455.

(1) U slučaju potpunog priznanja okrivljenog, odnosno osumnjičenog, datog u prisustvu branioca istražnom sudiji, odnosno organu unutrašnjih poslova u, smislu člana 226. stav 9. ovog zakonika, potkrepljenog i drugim dokazima prikupljenim u istrazi, državni tužilac može odmah nakon završene istrage, a najkasnije u roku od osam dana, u podignutoj optužnici predložiti da se, umesto glavnog pretresa zakaže posebno javno ročište pred istražnim sudijom, na kome se, nakon saslušanja stranaka i uz izričiti pristanak okrivljenog, može doneti presuda.

(2) Postupak iz stava 1. ovog člana, može se primeniti kod krivičnih dela za koja je propisana novčana kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora do pet godina.

Član 456.

(1) Protiv optužnice iz člana 455. okrivljeni i njegov branilac mogu u roku od osam dana od dana dostavljanja izjaviti prigovor, koji isključuje primenu ovog postupka. Okrivljeni se o tome mora poučiti prilikom uručenja optužnice.

(2) Izricanje presude od strane istražnog sudije može uslediti i po predlogu okrivljenog u roku od osam dana od dana dostavljanja optužnice, ako se sa time saglase državni tužilac i istražni sudija.

Član 457.

(1) Pod uslovima iz člana 455. istražni sudija može izreći novčanu kaznu, uslovnu osudu i kaznu zatvora do jedne godine, a uz njih jednu ili više sledećih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upravljanja motornim vozilom i oduzimanje imovinske koristi.

(2) Troškovi postupka iz člana 455. padaju na teret buxetskih sredstava suda.

Član 458.

Presuda istražnog sudije može se pobijati žalbom, u roku od osam dana od dana dostavljanja, po osnovima iz člana 367. tač. 1, 2. i 4. ovog zakonika.

Član 467.

(1) Maloletnik može imati branioca od početka pripremnog postupka.

(2) Maloletnik mora imati branioca od početka pripremnog postupka ako se vodi postupak za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a za ostala krivična dela za koja je propisana blaža kazna - ako sudija za maloletnike oceni da je maloletniku potreban branilac.

(3) Ako u slučajevima iz stava 2. ovog člana sam maloletnik. njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, njega će postaviti po službenoj dužnosti sudija za maloletnike.

(4) Branilac maloletnika može biti samo advokat.

Član 484.

(1) Sudija za maloletnike sam određuje način izvođenja pojedinih radnji, držeći se pri tom odredaba ovog zakonika u onoj meri koja obezbeđuje prava okrivljenog na odbranu, prava oštećenog i prikupljanje dokaza potrebnih za odlučivanje.

(2) Radnjama u pripremnom postupku mogu prisustvovati državni tužilac i branilac. Saslušanje maloletnog lica, kad je to potrebno, obaviće se uz pomoć pedagoga ili drugog stručnog lica. Sudija za maloletnike može odobriti da radnjama u pripremnom postupku prisustvuje predstavnik organa starateljstva i roditelj, odnosno staralac maloletnika. Kad navedena lica prisustvuju tim radnjama, mogu stavljati predloge i upućivati pitanja licu koje se saslušava.

5. Postupak pred većem za maloletnike

Član 492.

(1) Kad primi predlog državnog tužioca, kao i kad se postupak prema maloletniku vodi bez predloga državnog tužioca, sudija za maloletnike zakazuje sednicu veća ili glavni pretres.

(2) Kad se postupak prema maloletniku vodi bez predloga državnog tužioca, sudija za maloletnike izneće na početku sednice, odnosno glavnog pretresa, koje se krivično delo stavlja maloletniku na teret.

(3) Kazne i zavodske mere mogu se izreći samo po održanom glavnom pretresu. Ostale vaspitne mere mogu se izreći i u sednici veća.

(4) U sednici veća može se odlučiti da se održi glavni pretres.

(5) O sednici veća obaveštavaju se i njoj mogu prisustvovati državni tužilac, branilac i predstavnik organa starateljstva a kad je potrebno - i maloletnik i njegovi roditelji. odnosno staralac.

(6) Sudija za maloletnike saopštiće maloletniku vaspitnu meru koja je prema njemu izrečena u sednici veća.

Član 493.

(1) Kad veće za maloletnike odlučuje na osnovu glavnog pretresa, shodno će se primenjivati odredbe ovog zakonika o pripremama za glavni pretres, o rukovođenju glavnim pretresom, o održanju i prekidanju glavnog pretresa, o zapisniku i o toku glavnog pretresa, alI sud može odstupiti od ovih pravila ako smatra da njihova primena u konkretnom slučaju ne bi bila celishodna.

(2) Pored lica navedenih u članu 285. ovog zakonika, na glavni pretres pozvaće se roditelji maloletnika, odnosno staralac i organ starateljstva. Nedolazak roditelja, staraoca ili predstavnika organa starateljstva ne sprečava sud da održi glavni pretres.

(3) Osim maloletnika, glavnom pretresu mora prisustvovati državni tužilac, kad je stavio predlog u smislu člana 488. ovog zakonika, a u slučajevima obavezne odbrane - i branilac.

(4) Odredbe ovog zakonika o izmeni i proširenju optužbe primenjivaće se i u postupku prema maloletniku, ali veće za maloletnike je ovlašćeno da i bez predloga državnog tužioca donese odluku na osnovu činjeničnog stanja koje je izmenjeno na glavnom pretresu.

Član 494.

(1) Kad se sudi maloletniku, uvek će se isključiti javnost.

(2) Veće može dozvoliti da glavnom pretresu prisustvuju lica koja se bave zaštitom i vaspitanjem maloletnika ili suzbijanjem maloletničkog kriminaliteta, kao i naučni radnici.

(3) U toku glavnog pretresa, veće može narediti da se, osim državnog tužioca, branioca i predstavnika organa starateljstva, iz zasedanja udalje sva ili pojedina lica.

(4) Za vreme izvođenja pojedinih dokaza ili govora stranaka, veće može narediti da se maloletnik udalji iz zasedanja.

Član 495.

U toku postupka pred sudom, sudija za maloletnike ili veće za maloletnike može doneti odluku o privremenom smeštaju maloletnika (član 485), a može i ukinuti odluku koja je o time ranije donesena.

Član 496.

(1) Sudija za maloletnike dužan je da zakaže glavni pretres ili sednicu veća u roku od osam dana od dana prijema predloga državnog tužioca ili od dana završetka pripremnog postupka (član 490) ili od dana kad je u sednici veća odlučeno da se održi glavni pretres. Za svako produženje ovog roka, sudija za maloletnike mora imati odobrenje predsednika suda.

(2) Glavni pretres se odlaže ili prekida samo izuzetno. O svakom odlaganju ili prekidanju glavnog pretresa sudija za maloletnike obavestiće predsednika suda i izneće razloge za odlaganje, odnosno prekidanje.

(3) Sudija za maloletnike dužan je da u roku od tri dana od dana objavljivanja pismeno izradi presudu, odnosno rešenje.

Član 497.

(1) Veće za maloletnike nije vezano za predlog državnog tužioca pri odlučivanju da li će prema maloletniku izreći kaznu ili će primeniti vaspitnu meru, ali ako se postupak prema maloletniku vodi bez predloga državnog tužioca, ili ako je državni tužilac odustao od predloga, veće ne može maloletniku izrećI kaznu nego samo vaspitnu meru.

(2) Veće će rešenjem obustaviti postupak u slučajevima kad sud na osnovu člana 354. tač. 2. i 3. ovog zakonika donosi presudu kojom se optužba odbija ili kojom se optuženi oslobađa od optužbe (član 355), kao i kad veće nađe da nije celishodno izreći maloletniku ni kaznu niti zaštitnu meru.

(3) Veće donosi rešenje i kad izriče vaspitnu meru maloletniku. U izreci ovog rešenja navodi se samo koja se mera izriče, ali se maloletnik neće oglašavati krivim za krivično delo koje mu se stavlja na teret. U obrazloženju rešenja navešće se opis dela i okolnosti koje opravdavaju primenu izrečene vaspitne mere.

(4) Presuda kojom se maloletniku izriče kazna donosi se u obliku predviđenom u članu 356. ovog zakonika.

(5) Ako veće za maloletnike utvrdi da je za suđenje nadležno veće za maloletnike višeg suda, doneće rešenje o ustupanju predmeta tom sudu.

Član 498.

(1) Sud može maloletnika osuditi na plaćanje troškova krivičnog postupka i na ispunjenje imovinskopravnih zahteva samo ako je maloletniku izrekao kaznu. Ako je prema maloletniku primenjena vaspitna mera, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećeni se radi ostvarivanja imovinskopravnih zahteva upućuje na parnični postupak.

(2) Ako maloletnik ima zaradu ili imovinu, sud može odrediti da plati troškove postupka i ispuni imovinskopravni zahtev i kad prema njemu primeni vaspitnu meru:

6. Pravni lekovi

Član 499.

(1) Protiv presude kojom je maloletniku izrečena kazna, protiv rešenja kojim je maloletniku izrečena vaspitna mera i protiv rešenja o obustavljanju postupka (član 497. stav 2) mogu izjaviti žalbu sva lica koja imaju pravo na žalbu protiv presude (član 364), i to u roku od osam dana od dana prijema presude, odnosno rešenja.

(2) Branilac, državni tužilac, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, staralac, brat, sestra i hranilac mogu izjaviti žalbu u korist maloletnika i protiv njegove volje.

(3) @alba protiv rešenja kojim se izriče vaspitna mera koja izdržava u ustanovi zadržava izvršenje rešenja ako sud, u saglasnosti sa roditeljima maloletnika, i po saslušanju maloletnika ne odluči drukčije.

(4) Na sednici drugostepenog veća (član 375) pozvaće se maloletnik samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi njegovo prisustvo bilo korisno.

Član 500.

(1) Drugostepeno veće može preinačiti prvostepenu odluku, izricanjem teže mere prema maloletniku, samo ako je to predloženo u žalbi.

(2) Ako prvostepenom odlukom nije izrečena kazna maloletničkog zatvora ili zavodska mera, drugostepeno veće može tu kaznu, odnosno meru izreći samo ako održi pretres. Maloletnički zatvor u dužem trajanju ili teža zavodska mera od one izrečene prvostepenom odlukom može se izreći i u sednici drugostepenog veća.

Član 501.

Zahtev za zaštitu zakonitosti može se podići kako u slučaju kad je sudskom odlukom povređen zakon, tako i u slučaju, kad je prema maloletniku nepravilno primenjena kazna ili neka vaspitna mera.

Član 502.

Odredbe o ponavljanju krivičnog postupka završenog pravnosnažnim presudom shodno će se primenjivati i na ponavljanje postupka završenog pravnosnažnim rešenjem o primeni vaspitne mere.

Član 510.

(1) Sud koji je izrekao meru bezbednosti ispitaće po službenoj dužnosti svakih devet meseci da li je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem u zdravstvenoj ustanovi. Zdravstvena ustanova, organ starateljstva i lice kome je izrečena mera bezbednosti mogu tom sudu podneti predlog za obustavu mere. Po saslušanju državnog tužioca, sud će ovu meru obustaviti i odrediti puštane učinioca iz zdravstvene ustanove, ako na osnovu mišljenja lekara utvrdi da je prestala potreba za lečenjem i čuvanjem u zdravstvenoj ustanovi, a može odrediti i njegovo obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi. Ako predlog za obustavu mere bude odbijen može se ponovo podneti po proteku šest meseci od dana donošenja te odluke.

(2) Kad se iz zdravstvene ustanove otpušta učinilac čija je uračunljivost bila bitno smanjena, a u toj ustanovi je proveo manje vremena nego što iznosi kazna zatvora na.koju je osuđen, sud će rešenjem o otpuštanju odlučiti da li će to lice izdržati ostatak kazne ili će biti pušteno na uslovni otpust. Učiniocu koji se pušta na uslovni otpust može se izreći i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečena na slobodi ako za to postoje zakonski uslovi.

(3) Po službenoj dužnosti ili na predlog uprave zdravstvene ustanove u kojoj se okrivljeni leči ili je trebalo da se leči, a po saslušanju državnog tužioca, sud može učiniocu prema kome je primenjena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi izreći meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, ako ustanovi da se učinilac nije podvrgao lečenju ili ga je samovoljno napustio ili da je i pored lečenja ostao tako opasan za svoju okolinu da je potrebno njegovo čuvanje i lečenje u zdravstvenoj ustanovi. Pre donošenja odluke, sud će, po potrebi, pribaviti i mišljenje lekara, a okrivljeni će se saslušati ako to njegovo stanje dozvoljava.

(4) Odluke iz prethodnih stavova ovog člana donosi sud u sednici veća (član 24. stav 6). O sednici veća se obaveštavaju državni tužilac i branilac. Pre donošenja odluke saslušaće se učinilac, ako je to potrebno i moguće.

Član 534.

(1) Domaći sudovi neće postupiti po molbi inostranog organa kojim se traži izvršenje krivične presude inostranog suda.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, domaći sud će izvršiti pravnosnažnu presudu u odnosu na sankciju koju je izrekao inostrani sud ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom ili na osnovu uzajamnosti i ako sankciju izrekne i domaći sud prema krivičnom zakonodavstvu Savezne Republike Jugoslavije.

(3) Nadležni sud donosi presudu u veću iz člana 24. stav 6. ovog zakonika. O sednici veća obavestiće se državni tužilac i branilac.

(4) Mesna nadležnost suda određuje se prema poslednjem prebivalištu osuđenog lica u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a ako osuđeno lice nije imalo prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji - prema mestu rođenja. Ako osuđeno lice nije imalo prebivalište niti je rođeno u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Savezni sud će odrediti jedan od stvarno nadležnih sudova, pred kojim će sprovesti postupak.

(5) Stvarno nadležni sud je sud određen republičkim zakonom, a za vojna lica - prvostepeni vojni sud.

(6) U izreku presude iz stava 3. ovog člana sud će uneti potpunu izreku i naziv suda iz inostrane presude i izreći će sankciju. U obrazloženju presude, izneće razloge kojima se rukovodio prilikom izricanja sankcije.

(7) Protiv presude mogu izjaviti žalbu državni tužilac, osuđeni ili njegov branilac i lica iz člana 364. stav 2. ovog zakonika.

(8) Ako strani državljanin osuđen od domaćeg suda ili lice ovlašćeno ugovorom podnese molbu prvostepenom sudu da osuđeni izdržava kaznu u svojoj zemlji, prvostepeni sud će postupiti po međunarodnom ugovoru ili na osnovu uzajamnosti.